Колико је Срба остало у Босни и Херцеговини?

Статистички подаци о националном саставу садашњег становништва Босне и Херцеговине, прикупљени на попису 2013. године, још нису објављени.

Стручњаци наводе да тиме жели да се прикрије да Срба више нема у неким мјестима гдје их је раније било.

Економиста Мирослав Здравковић је, упоређујући податке добијене пописом 1991. и посљедњег пописа становништва у БиХ спроведеног 2013, констатовао да нико не живи у 155 БиХ насеља у којима је пре рата живјео 12.113 Срба, преноси данас лист "Политика".

"Могуће је да су се у неким насељима у Федерацији, у којима су живјели искључиво Срби, доселили нови становници који нису српске националности. Слика ће нам бити јаснија када сазнамо национални састав становништва", каже Здравковић.

Он као примјер наводи општину Гламоч која је прије рата имала око 12.500 становника, од чега 10.000 Срба, а сада на територије те општине, како каже, живи свега 4.000 људи.

"Пред почетак грађанског рата процијењено је да су Срби живјели на 70 одсто територије БиХ. Подјелом БиХ на два ентитета легализовано је етничко чишћење Срба са територије од 10.000 квадратних километара што је једнако површини Косова и Метохије", наводи Здравковић.

Он истиче да, када томе додамо територију у Хрватској, са које је послије операције "Олуја" протерано око 250.000 Срба, "испада да смо изгубили три Косова".

Сумњу да иза евентуалног скривања података о националном саставу становништва БиХ прикупљених пописом 2013. године стоји намјера да се сакрију праве размјере етничког чишћења на одређеним просторима, изражава и предсједник Удружења Срба из БиХ Душко Беловић.

"Чак 750.000 Срба иселило се из БиХ за вријеме и послије грађанског рата. Око 200.000 њих се задржало у Србији, док се остатак расуо по цијелом свијету", каже он.

Беловић указује на чињеницу да су поједини дијелови Босне апсолутно бесперспективни те да сви бијеже из њих, без обзира на националност.

"Велики проблем настаје због чињенице да не постоји план повратка Срба на територију Федерације БиХ", закључује Беловић, напомињући да је ситуацију могуће промјенити само уз ширу акцију коју би подстицале и финансирале европске институције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.