Колико је реална могућност да о статусу ОХР-а одлучује Савјет безбједности

БАЊАЛУКА - С циљем враћања БиХ на изворне дејтонске принципе, а на којима, према тврдњама из републичког врха, једино може и да опстане, једна од идеја која је пласирана у јавни простор ових дана је и да на нивоу Савјета безбједности Уједињених нација (УН) почну отворени разговори о евентуалном избору новог високог представника који би током мандата могао само да сања о такозваним бонским овлашћењима чијом употребом су досадашњи челници ОХР-а направили уставни хаос и провлачили цијелу БиХ из кризе у кризу.

Ту идеју је на видјело изнио предсједник Републике Српске Милорад Додик додајући да се ради на томе да Кристијан Шмит буде избачен из БиХ и да се поништи све што је урадио.

Званична Бањалука не признаје њемачког дипломату за легитимног високог представника јер иза његовог имена нема релевантне резолуције Савјета безбједности УН као у случајевима претходника на тој позицији.

- Мислим да ће се ка томе ићи да се дође до новог лица које не би имало бонска овлашћења и да би онда довели некога ко би то могао да координира и да се Шмит склони из БиХ и да престану да нас замајавају - рекао је Додик при повратку из Москве за РТРС.

Правни заступник Републике Српске Лазар Стјепановић за "Глас" каже да су у посљедњих готово 30 година такозвана бонска овлашћења максимално злоупотријебљена од стране високих представника.

- Када их прочитате, јасно је да не дају никаква правна овлашћења високом представнику да може заиста да мијења законе и Устав, да на крају крајева суспендује тај акт као у ФБиХ. Ми нисмо имали никакав механизам да се томе одупремо јер су под подршком Америке, Велике Британије и осталих западних сила могли да функционишу тако, али ако ћемо ствари гледати са правне стране, та овлашћења никада нису давала високим представницима да могу мијењати законе, а управо су то радили - рекао је Стјепановић.

Српска, каже, и посљедњим идејама води ка томе да се ствари врате у оквире Дејтона, а један од њих је и Анекс десет који се тиче мандата ОХР-а.

Република Српска, од доласка Шмита у БиХ, упозорава да он нема легалитет да се представља као високи представник те да тај став дијеле Русија и Кина у Савјету безбједности УН. Шмитова појава се додатно нашла на удару када је, позивајући се на увелико спорна бонска овлашћења, наметнуо измјене закона којима је као кривично дјело увео непоштовање његових одлука, а на основу тих одредаба је и започео судски процес против Додика у Суду БиХ.

Влада Српске је у посљедњем извјештају Савјету безбједности УН у октобру прошле године упозорила да "њемачки политичар у пензији по имену Кристијан Шмит, без правног основа и уз флагрантно кршење Устава БиХ, наставља да присваја власт".

- Шмитова владавина подрива владавину права, уз очигледно нарушавање уставног поретка БиХ, који налаже да се закони доносе у посебном демократском поступку. Нико, чак ни представник који би био легитиман, нема право да доноси законе у БиХ путем одлуке. Анексом 10 Дејтонског споразума, као јединим извором његових правних овлашћења, високом представнику није дато ништа ни налик на право да одлукама доноси законе - пише у извјештају Владе.

ОХР је, наиме, саставни дио БиХ од њених нових темеља, ударених у Дејтону 21. новембра 1995, а потписаних 14. децембра те године у Паризу. У том споразуму је дефинисана улога високог представника, али су касније дошла и такозвана бонска овлашћења. 

У Лондону је 8. и 9. децембра 1995. засједала Конференција за спровођење мира с циљем да мобилише међународну заједницу. Један од закључака био је формирање Савјета за спровођење мира те је одређено да Управни одбор чине представници Канаде, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Русије, Уједињеног Краљевства, САД, Предсједништва ЕУ, Европске комисије и Организације исламске конференције, а под предсједништвом високог представника.

Савјет се на министарском нивоу састао још пет пута. Најпознатија је Бонска конференција у децембру 1997, гдје су донесени закључци који се тичу високог представника, односно та бонска овлашћења која су користили да доносе амандмане на уставе, законе, смјењују функционере и забрањују им учешће на изборима, одузимају права и лична документа без права на жалбу.

Високи представник је, пише у Информацији о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске, која је усвојена у републичком парламенту још крајем 2019, институција коју су стране потписнице Анекса 10 Дејтона, међу којима и Српска, овластиле да дјелује као координатор међународних активности у погледу цивилних аспеката споразума и помаже странама у њиховим напорима.

- Тај анекс дефинише стриктно ограничен мандат на основу којег високи представник има овлашћење да учествује у тим активностима и да "прати", "одржава тијесан контакт са странама", "помаже", "учествује на састанцима" и "извјештава". Међутим, од 1997. високи представник присваја, без икаквог правног образложења, "бонска овлашћења" на основу којих влада и кажњава путем одлука, чиме увелико прекорачује мандат који му је дат Дејтоном и пренебрегава цијели демократски систем утврђен Уставом БиХ - наведено је у документу.

Сметња и за ЕУ

Лазар Стјепановић, с друге стране, сматра да високи представник, са или без бонских овлашћења, ако се настави прича о европском путу БиХ, не може да опстане.

- Та канцеларија ће морати бити затворена јер ниједна европска држава не функционише на тај начин, са неким таквим тијелом унутар себе - оцијенио је Стјепановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.