Фото: Архива
| Палата Републике
БАЊАЛУКА – Синиша Каран (СНСД) налази се на прагу да постане десети по реду предсједник Републике Српске, уколико Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ потврди резултате након поновљеног гласања, према којима убједљиво води у односу на своје противкандидате.

Поновљено гласање одржано је на 136 бирачких мјеста, а коначна одлука о избору предсједника биће позната након што ЦИК БиХ званично верификује резултате.

• Радован Караџић – први предсједник Републике Српске (1992–1996).
• Биљана Плавшић – предсједница Републике Српске од 1996. до 1998. године.
• Никола Поплашен – изабран 1998. године, смијењен 1999. одлуком високог представника Карлоса Вестендорпа.

• Мирко Шаровић – предсједник Републике Српске од 2000. до 2002. године.
• Драган Чавић – на функцији предсједника од 2002. до 2006. године.
• Милан Јелић – изабран 2006. године, преминуо 2007. током мандата.

• Рајко Кузмановић – изабран на пријевременим изборима, предсједник од 2007. до 2010. године.
• Милорад Додик – први мандат предсједника од 2010. до 2018. године; најдужи непрекинути мандат у историји Српске.

• Жељка Цвијановић – предсједница Републике Српске од 2018. до 2022. године.
• Милорад Додик – поново изабран за предсједника 2022. године; мандат окончан 2025. након правоснажне пресуде.

• Ана Тришић Бабић – вршилац дужности предсједника Републике Српске, по одлуци Народне скупштине, до потврде резултата пријевремених избора.
• Синиша Каран – кандидат СНСД-а, на прагу да постане десети предсједник Републике Српске, након поновљеног гласања, уз услов потврде резултата од стране ЦИК-а БиХ.
В.д. предсједници у ванредним околностима (историјски):

• Петар Ђокић – вршилац дужности предсједника у ванредним околностима.
• Игор Радојичић – вршилац дужности предсједника у периоду институционалног вакуума.
Први предсједник Републике Српске, од 1992. до 1996. године, био је Радован Караџић, а послије њега је на ту функцију дошла Биљана Плавшић и остала до 1998.

Смјена Поплашена

Плавшићеву је наслиједио Никола Поплашен, али га је већ наредне године са функције предсједника Српске смијенио тадашњи високи представник у БиХ Карлос Вестендорп.
Четврти предсједник Републике Српске био је Мирко Шаровић, односно од 2000. до 2002. године, а након њега четири године на тој позицији провео је Драган Чавић.

Побједу на изборима 2006. године односио је Милан Јелић, али је преминуо годину касније те су грађани били принуђени да поново бирају предсједника Српске.

На тадашњим пријевременим изборима изабран је Рајко Кузмановић. Он је у фотељи предсједника остао до избора 2010. године на којима по први пут на ту функцију долази Милорад Додик и остаје наредних осам година што још никоме није пошло за руком.
Додик је, потом, један мандат био српски члан Предсједништва БиХ, од 2018. до 2022, а у то вријеме предсједник Српске била је Жељка Цвијановић.

На изборима 2022. Додик, по трећи пут у политичкој каријери, бива изабран за предсједника Републике.
Без мандата је, ипак, остао прошле године након правоснажне пресуде због непоштивања одлука Кристијана Шмита којег Република Српска не признаје за високог представника јер није именован у складу са процедурама у УН-у.
Као посљедица тога расписани су пријевремени избори за предсједника и одржани лани, 23. новембра, а поновљени јуче на 136 бирачких мјеста због сумњи на изборну крађу.
Док не буду потврђени резултати, на мјесту предсједника Српске, одлуком Народне скупштине, у својству вршиоца дужности је Ана Тришић Бабић.

Сличним актима, у ванредним околностима, за в.д. предсједника у историји Српске били су одређени Петар Ђокић и Игор Радојичић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.