Ко и зашто поново гура врућу политичку тему на дневни ред у Сарајеву

БАЊАЛУКА - Приједлог закона о државној имовини, који је у процедуру на нивоу БиХ гурнула група бошњачких посланика, је међу тачкама које ће отворити рад Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ у овој години, а пред нову сједницу из Републике Српске стиже порука да је то питање завршено и прије потписивање Дејтонског мировног споразума и да у Сарајеву немају о чему да причају.

Полемике о имовини трају још од 2005. када је тадашњи високи представник Педи Ешдаун наметнуо Закон о забрани располагања државном имовином.

Републички званичници тврде да је имовина Српске она која се налази на њеној територији. У прилог томе наводе и чињеницу да је у Брчком проблем имовине ријешен тако што је имовина постала власништво дистрикта, док су бошњачки политичари истрајни да то питање ставе у оквир "државног власништва".

Посљедњи приједлог закона о имовини у Представничком дому предложили су посланици Јасмин Емрић, Шемсудин Мехмедовић, Аида Баручија и Елвиса Хоџић. Иако су тражили да буде разматран по хитном поступку, до тога није дошло, али је успио да остане у редовном поступку те је као такав уврштен поново на дневни ред прве овогодишње сједнице тог дома која је заказана за 22. јануар.

У члану четири закона се, између осталог, говори о садржају појма државна имовина. Чине је, како је наведено, добра која припадају БиХ на основу Споразума о питањима сукцесије на енглеском језику, потписаног у Бечу 29. јуна 2001, општа добра као што су атмосферски ваздух, ваздушни простор, вода у ријекама, вода за пиће или техничку употребу, вода у језерима и мору, те морска обала.

На тој листи су и јавна добра - јавни путеви, улице, тргови, жељезнички, електропреносни, гасоводни, телекомуникациони и други слични коридори и мреже те добра од општег интереса, а која нису истовремено општа или јавна добра, као што су грађевинска земљишта, пољопривредна земљишта, шуме, заштићени дијелови природе, биљни и животињски свијет, ствари од културног, историјског и еколошког значаја.

Редовни професор и правник Љубинко Митровић каже да предметни закон није ни на чему утемељен, али јесте споран и опасан по много чему.

- У Уставу БиХ, који је највиши правни акт, а томе учим и студенте, не постоји одредба према којој се Устав бави питањима имовине. То је ријешено чак и нешто прије Дејтона. То су Женевски и Њујоршки принципи који говоре о подјели БиХ на два ентитета у омјеру 49:51 – рекао је Митровић за "Глас".

У Уставу, подвукао је, нема ни одредбе којом се даје надлежност било којем органу на нивоу БиХ, па ни Парламентарној скупштини, да кроз законодавну или било коју другу активност уреди питање државне имовине.

- Сасвим је јасно - ако желимо да причамо о имовини, морамо да мијењамо Устав БиХ и уведемо норму којом ћемо дати Парламентарној скупштини БиХ нову надлежност, односно да се бави и имовином – рекао је Митровић.

Он је, наиме, 2023. кратко био члан радне групе, формиране од стране ОХР-а с циљем да се бави проблемом имовине у БиХ.

-  Прво питање које се појавило било је шта се сматра државном имовином. Ни о томе нисмо имали заједнички став и више никад нисам отишао на сједнице. Када погледате члан четири приједлога закона који је у процедури видите да се под имовином БиХ подразумијева од атмосферског ваздуха, грађевинских земљишта, биљног и животињског свијета, шума. Невјероватно. И тада сам у ОХР-у рекао да се на БиХ не може књижити, на примјер, аутопут Бањалука – Добој или болница у Требињу - категоричан је Митровић.

БиХ, као колективитет, има, какао каже, имовину, мислећи на ону која је потребна за функционисање институција на нивоу БиХ.

- Све друго треба да припада ентитетима, кантонима, општинама, градовима – подвукао је Митровић.

У прилог својим тврдњама навео је и Анекс два Дејтона који је споразум о граници између ентитета, а коментаришући често помињање Споразума о сукцесији из 2001, каже да проблем ствара различито тумачење.

- То је као и све друго. Нема ствари о којој смо сагласни. Не можемо да се сложимо шта спада у имовину, а камоли да је дијелимо - истакао је Митровић који има у плану да организује научну конференцију у вези са овим питањем.

Занимљиво ће, каже, бити чути став хрватских посланика у Представничком дому на одредбу да су и морска вода и обала државна имовина.

- Шта ће рећи на то грађани у Неуму – закључио је Митровић.  

Правник из Бањалуке Милко Грмуша раније је изнио став да су два момента кључна за најновију реактивацију ове приче. Један је жеља појединих земаља да ово питање држи отворене тензије у БиХ због Украјине, а други су, како је рекао, комерцијалне природе и везује се за питање јужне интерконекције и других енергетских пројеката.

Саговорници "Гласа" и републички представници су, с друге стране, истицали да би било веома опасно да се у ову причу директно умијеша Кристијан Шмит са позиције високог представника у БиХ, а којег Српска не признаје, јер није именован у складу са правилима у Савјету безбједности Уједињених нација.

Искуства из Европе

"Глас Српске" је крајем прошле године урадио анализу која је потврдила ставове дијела јавности да ниједна уставно устројена сложена држава у Европи не преузима имовину својих федералних јединица, регија, кантона или локалних власти без њихове изричите сагласности.

Примјери из Белгије, Швајцарске, Њемачке, Аустрије, Шведске, Шпаније, Италије, па и Канаде показују да федералне или аутономне јединице задржавају контролу над земљиштем, шумама, водама, енергетским објектима и другим локалним ресурсима, док централна власт управља само оним што је прецизно пренесено уставом и законом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.