БАЊАЛУКА – Усвајање иницијативе Градског вијећа Сарајева да се поново постави споменик окупатору Францу Фердинанду представља бесмислен и злонамјеран чин, као и поданички однос сарајевских власти према Западу, те провокацију српском народу.

• Идентитетско лутање и спор око историјског континуитета
• Споменик окупатору на мјесту отпора?
• Ревизија симболичког поретка или култура помирења
• Локалне власти против иницијативе

Истакао је ово историчар Александар Раковић, наводећи да је ријеч о потезу "ван памети", јер се ради о представнику силе која је окупирала БиХ, а који је 28. јуна 1914. године дошао у Сарајево да демонстрира моћ, присуствује војним вјежбама на Дрини и, како тврди, провоцира Србе у једном од центара српског идентитета и културе.

Ко има право на насљеђе „Младе Босне“?

С обзиром на то да у организацији "Млада Босна", чији је члан био Гаврило Принцип, нису били само Срби већ и муслимани, Раковић истиче да се идентитет данашњих Бошњака не може приписивати људима који су прије сто година, без обзира на вјеру, национално били Срби. Он наглашава да су се припадници "Младе Босне" изјашњавали као Срби, било да су били православци, муслимани или католици.

– Не може се идентитет данашњих Бошњака везивати за народ муслиманске вјере који је ту живио прије сто година, а чији су потомци касније напустили српски идентитет. Али, то је њихов проблем – рекао је Раковић.

Он сматра да чињеница да потомци тих људи данас желе да врате споменик представнику власти против које су се њихови преци борили показује, како наводи, "идентитетско лутање".

– Изгубили су идентитет и још траже ослонце. Кад их не могу наћи код куће, траже их около – навео је Раковић.

Сличан став изнио је и историчар Томислав Тамбурић, који је оцијенио да подизање споменика окупатору на Латинској ћуприји, мјесту које симболизује отпор, шаље поруку да су у Сарајеву спремни да славе своје тамничаре ако то диктира туђа агенда или страначки интерес.

Према његовим ријечима, иницијатива није само контроверзна, већ и увредљива, јер представља покушај да се "џелат прикаже као жртва, а окупација као цивилизацијски дар".

– Док се свијет у 21. вијеку бори да збаци и посљедње окове колонијалне свијести, ми у Сарајеву свједочимо покушају васкрсења једне империјалне опсјене. Тирани нису гости, а окупација није туризам – поручио је Тамбурић.

Он је лицемјерним оцијенио то што се Гаврило Принцип у Сарајеву назива терористом, наглашавајући да није био вјерски фанатик, већ припадник покрета који је тежио слободи јужнословенских народа.

– Његов пуцањ није био усмјерен у човјека, већ у симбол тираније. У историји цивилизације, чин уклањања тиранина често је слављен као израз људског достојанства – рекао је Тамбурић.

Историчар Георгије Вулић упозорио је да иницијатива представља покушај ревизије симболичког поретка, истичући да се поставља питање шта се тиме симболички афирмише.

– Често се у јавном дискурсу истичу предности османске и аустроугарске управе над БиХ, док се спорним сматрају периоди у којима су народи живјели без страног туторства. Постављање споменика аустроугарском престолонасљеднику у граду који је прошао кроз тешка искуства ратова и страдања нужно отвара питање да ли је ријеч о култури памћења која тежи помирењу или о релативизацији империјалног контекста у којем је БиХ била анектирана територија – навео је Вулић.

Историчар Милан Никчевић сматра да је ова одлука показатељ "идентитетског лутања" дијела политичке сцене у Сарајеву.

– Ако желе да поново подигну споменик окупатору, и то на иницијативу оних који су наводно за "државу БиХ", онда су у свом лутању коначно "уболи" коме треба да подигну споменик – поручио је Никчевић.

Политичка порука или историјска провокација

Након усвајања иницијативе, реаговао је и начелник општине Стари Град Ирфан Ченгић, поручивши да од ове реализације неће бити ништа.

– У Старом Граду неће бити подигнут споменик Францу и Софији. Чак и када би постојала потпуна сагласност, потребне дозволе у пракси је готово немогуће добити – истакао је Ченгић.

Реаговао је и начелник општине Центар Срђан Мандић, који је упутио оштру критику градским вијећницима који су подржали иницијативу.

– Осјећам стид и ограђујем се од срамотног гласања вијећника који су подржали ову одлуку. Чији је споменик сљедећи? Не смијем ни да помислим. Исправите ово док још нисте у потпуности изгубили интегритет и идентитет – поручио је Мандић.

Иницијатива предвиђа враћање спомен-обиљежја на аутентичну локацију код Латинске ћуприје, гдје се споменик првобитно налазио прије него што је уклоњен и уништен 1919. године, након завршетка Првог свјетског рата и формирања Краљевине СХС.

Ко је сљедећи

Посматрајући поступке, слободно се може рећи сулуде сарајевске политичке чаршије, која диже споменик вођи државе која је била окупатор у неколико година након анексије БиХ, и вођи творевине која је побила милионе Срба на Балкану, очекивати је да је слиједи подизање споменика и Адолфу Хитлеру, јер су и он и његова творевина, такође неколико година били окупатори ових простора. Каже ово посланик у Скупштини Србије Милимир Вујадиновић наводећи да, ако су коме до сада били чудни напади из Сарајева, на Србију, послије овога му многе ствари могу бити доста јасније. 

Из Сарајева деценијама уклањају трегове Принципа

Бранислав Принцип, унук Гавриловог рођеног брата Николе, изјавио је да власти у Сарајеву највјероватније имају политичке интересе од тога што из града годинама уклањају трагове његовог блиског рођака, чиме као и најновијом намјером да врате споменик Францу Фердинанду, настоје да српски елемент потпуно избаце. Он је упитао зашто би у Сарајеву подигли споменик Фердинанду, када то нису урадили ни у Аустрији, ни у његовом родном Грацу.

Карајлић: У БиХ је све могуће

Иницијатива града Сарајева да се врати споменик Францу Фердинанду директан је позив за борбу против слободне, демократске и уједињене Европе. Сматра ово ултимедијални умјетник Ненад Јанковић, алијас др Неле Карајлић. Он је рекао да је у БиХ све могуће, па и то да се изгради споменик окупатору. 

- Треба поставити питање, да ли би неко ко би убио Хитлера 1940. године у Француској, у Паризу био проглашен за терористу и да ли би се Хитлеру, као жртви атентата, 100 година касније подигао споменик на Јелисејским пољима - упитао је Карајлић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.