Кључни предмети за ратне злочине сакупљају прашину

Бањалука - Државна стратегија за рад на предметима ратних злочина није испуњена, јер најсложенији предмети који се углавном односе на злочине почињене над Србима још чекају у ладицама.

Стратегија је усвојена крајем децембра 2008, а предвиђала је да најсложенији предмети ратних злочина буду завршени у року од седам, а остали најкасније за 15 година.

Надзорно тијело за праћење примјене стратегије, на основу закључка Народне скупштине РС, обавило је анализу реализације стратешких циљева предвиђених тим документом. У анализи је наведено да стратешки циљеви нису реализовани и да је Тужилаштво БиХ доставило информацију да су закључно са 13. априлом 2015. године у тој институцији радили на 346 најсложенијих предмета ратних злочина, којима су обухваћене 3.383 особе.

- Тужилаштво БиХ у периоду прије и након усвајања стратегије није у довољној мјери процесуирало најсложеније предмете ратних злочина. Прије усвајања стратегије и у једном периоду након усвајања, Тужилаштво није било у довољној мјери кадровски оспособљено за процесуирање тих предмета, што се не може констатовати за период од 2013. године када је дошло до значајног јачања његових капацитета - наведено је у анализи.

Процес преноса предмета из правосудних институција на нивоу БиХ на ентитетско правосуђе је дјелимично постао ефикаснији послије низа закључака Надзорног тијела за праћење примјене стратегије, а нарочито је подстакнут и оснажен кроз препоруке структуралног дијалога о реформи правосуђа између ЕУ и БиХ. Истакнуто је, међутим, да ни то није било на задовољавајућем нивоу.

- Овај процес још није завршен у потпуности и требало би да буде много ефикаснији. Под хитно треба на цјеловит начин ријешити питање уступања и преузимања предмета јер ће тада најсложенији и најприоритетнији предмети моћи бити процесуирани у краћим роковима него што је то био случај до сада. У Тужилаштву БиХ треба направити јасну разлику између мање сложених, најсложенијих и најприоритетнијих предмета. Потребно је још једном преиспитати да ли међу најсложенијим и најприоритетнијим предметима постоје мање сложени предмети - наведено је у анализи.

Став Надзорног тијела за праћење примјене стратегије је да Суд и Тужилаштво БиХ хитно треба да на објективан и транспарентан начин ураде анализу у којој би били дати одговори зашто су у 2014. години у већем броју преузимани предмети ратних злочина од ентитетског правосуђа, посебно ако се узме у обзир да тај процес траје од 2009. године, због чега је за очекивати да је највећим дијелом окончан.

Члан Надзорног тијела за праћење реализације Стратегије за рад на предметима ратних злочина Милорад Којић каже да је и више него јасно да основни циљ није испоштован, јер је седмогодишњи рок за рјешавање најсложенијих предмета истекао у децембру прошле године. Његов став је да би сада требало да буде одлучено да ли је потребно урадити нову стратегију или ревизију постојеће.

- Јасно је да најсложенији предмети нису процесуирани, а забрињавајуће је да, према подацима којима располажем, у Тужилаштву БиХ има 360 најсложенијих предмета и они неће бити завршени брзо. Очигледно је да је излаз у ревизији постојеће стратегије, али прије свега треба да буде утврђено ко је одговоран за то што она није испоштована у задатим роковима - рекао је Којић.

Он не вјерује да ће најсложенији предмети добити епилог ни до 2018. године.

- Посебно је забрињавајуће што вријеме чини своје и већ је било случајева обустављања истрага јер су осумњичени умрли - рекао је Којић.

Члан Одбора за борачко-инвалидску заштиту Народне скупштине РС Драго Тадић каже да Тужилаштво БиХ мора да прекине досадашњу праксу и да прије усвајавања било каквог новог документа мора бити стављена под лупу стратегија која је истекла како би се јасно видјело ко је и гдје заказао.

У МУП-у РС раније су казали да Тужилаштво БиХ није реаговало на чак 1.026 извјештаја које су им поднијели због ратних злочина. Међу њима су извјештаји за предмете "Тузланска колона", "Добровољачка", "Велики парк", злочине муџахедина, логоре "Централни затвор", "Дретељ", "Челебићи" и "Мусала" и многе друге у којима су злочини почињени над Србима.

Тужилаштва и судови запослили су додатно особље за рад на случајевима ратних злочина, али су резултати готово непримјетни.

Цијепање предмета

Један од проблема је и пракса да најсложенији предмети ратног злочина над Србима бивају цијепани на мање. Тиме су амнестирани од одговорности високопозиционирани политички, војни и полицијски званичници РБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.