Кесеровић свједочи о структури безбједности у Главном штабу

Хаг - У наставку суђења генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, тужилаштво је данас као новог свједока извело пензионисаног генерала Војске Републике Српске /ВРС/, некадашњег начелника војне полиције у Главном штабу Драгољуба Кесеровића.

На суђењу некадашњем команданту Братуначке бригаде Видоју Благојевићу, Кесеровић је био свједок одбране, да би га затим тужилаштво позвало за свог свједока, најприје за суђење генералу Здравку Толимиру.

Генерал Кесеровић је прије избијања рата био официр ЈНА, а у ВРС је ступио на данашњи дан 1992. године и до јуна 2004. био је помоћник министра одбране Републике Српске задужен за безбједност, а сада је професор на факултету за безбједност у Бањалуци.

Кесеровић је рекао да је у јуну 2004. године, одлуком тадашњег високог представника међународне заједнице у БиХ Педија Ешдауна, удаљен са дужности у Министарству, уз образложење да није довољно допринио проналажењу и хапшењу лица оптужених за ратне злочине у Хашком трибуналу, што је тумачено као несарадња са овим судом.

Одговарајући на питања тужиоца Питера Меклоског, он је описао структуру безбједности у Главном штабу и главне задатке, као и однос органа безбједности и војне полиције са командном структуром јединица.

Свједок је рекао да је 16. јула 1995. године дошао до подземне базе Главног штаба "Велики Жеп" у Црној Ријеци, где му је генерал Младић рекао да се "изводи операција против 28. дивизије Армије БиХ, да је дејство обједињавао пуковник Благојевић, али да то не иде потребном динамиком, као и да би Благојевић требало да оде на неки други задатак".

"Требало је да ја преузмем команду над тим јединицама и наставим са извршавањем циља операције. Младић ми је рекао да ће ми детаље дати и наређење написати генерал Радивој Милетић", испричао је Кесеровић.

Он је прецизирао да се задатак односио на простор западно од Сребренице - Братунац, Коњевић Поље, Милићи, гдје су се одвијале блокаде 28. дивизије, која је кренула у пробој ка Другом корпусу, код Тузле, а требало је да командује дијеловима јединица Братуначке и Милићке бригаде, самосталне јединице Главног штаба пук везе, дијелом инжењеријског батаљона Дринског корпуса и дијеловима јединица редовне и специјалне полиције МУП Српске.

Према наређењу, Кесеровић је требало да "преузме команду над акцијом чишћења терена, односно претреса, ради успостављања контроле и проналажења дијелова или цијелих јединица на том подручју".

Он је рекао да је Младићу одмах покушао да каже да је то за њега војнички неприхватљив задатак и да је пуно разлога их којих он не би могао да га реализује. "Он је рекао: Ништа, Милетић ће ти све објаснити, окренуо се и изашао из просторије", рекао је Кесеровић.

За измјену наређења Кесеровић се, како је рекао, "изборио" захваљујући генералу Толимиру, који је о томе разговарао са Младићем, чији је он био помоћник за обавјештајно-безбједносне послове.

Одговарајући на питања судије Алфонса Орија, Кесеровић је прецизирао да он никада није "одбио наређење, али да се увијек борио да се наређење измијени ако је сматрао да није реално". Свједок је објаснио да је за њега било "војнички неприхватљиво да преузима команду над јединицама којима иначе није командовао".

"Нисам имао ни команду, ни штаб, ни центар везе. Осим тога, никад нисам био на лицу мјеста и нисам познавао јединице и зато сам сматрао да је то неприхватљиво", рекао је Кесеровић.

Одговарајући на питање да ли је Младић могао да према заробљеницима поступи противно прописима, Кесеровић је рекао да би он то "можда могао, али такво наређење нико не би могао за изврши".

Тужилац ће сутра наставити да испитује Кесеровића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.