Казне за скривањe информација и до 10.000 КМ

БАЊАЛУКА - У Надзорни одбор који контролише рад јавних предузећа улази и независни члан, а компаније које су у власништву Републике Српске убудуће би требало да на својим интернет адресама објављују све значајне информације из пословања у року од 30 дана од њиховог настанка, а ако то не ураде, платиће казну од 5.000 до 10.000 марака.

Дио је то измјена и допуна Закона о јавним предузећима које ће се наћи пред посланицима републичког парламента на сједници најављеној за почетак идуће седмице.

Новинама у поменутом закону дефинисано је и да су јавна предузећа дужна да тачно и благовремено уносе податке о пословању у информациони систем, али и да информације о свом пословању, укључујући и финансијске показатеље, податке о организационој структури и друге податке од значаја за пословање предузећа, учине доступним јавности најкасније у року од 30 дана од дана њиховог настанка.

Такође, новинама је дефинисано и успостављање система за координацију надзора јавних предузећа у Републици Српској. Поменути систем, између осталих, чине Влада Републике Српске, Министарство финансија, Инвестиционо-развојна банка те остала ресорна министарства и јединице локалне самоуправе.

-  Одредбе овог закона које се односе на систем за координацију примјењују се на посебно надзирана јавна предузећа од дана ступања на снагу овог закона, а на остала јавна предузећа по истеку рока од двије године од дана ступања на снагу овог закона - стоји у закону.

Циљ доношења овог законског рјешења је унапређење ефикасног, одговорног и транспарентног управљања јавним предузећима, а као посебни циљеви истичу се јачање надзора над радом јавних предузећа успостављањем система за координацију надзора, односно увођењем јединственог информационог система за координацију надзора јавних предузећа у Републици Српској, те јачање независности надзорних одбора.

Професор на Економском факултету у Источном Сарајеву Марко Ђого рекао је да су све предложене измјене Закона о јавним предузећима добре.  

- Подржавам све те иницијативе за измјену закона, и сам премијер Српске Радован Вишковић је већ најављивао да иду у том смјеру. Поред тога, постоји и пројекат који надлежни спроводе са Свјетском банком, а гдје је предвиђено да се направи регистар јавних предузећа и гдје треба све да буде транспарентно. Управо то што јавна предузећа треба све значајне информације да објављују на своме интернет сајту је на трагу те транспарентности  - казао је "Гласу" Ђого и додао да је транспарентност управо механизам за повећање ефикасности јавних предузећа.

Све предложене измјене закона, поручује он, су добре, али наглашава да је питање како ће све то у пракси изгледати и да ли ће се и колико предвиђене измјене ригорозно спроводити.

- Имамо и друге законе који су донесени, а не спроводе се ригорозно. Један од примјера је и Закон о локалној самоуправи којим је дефинисано да општине и градови у РС имају три запослена службеника на хиљаду становника. Ту законску одредбу скоро нико од локалних заједница није испоштовао - закључио је Ђого.

Финансирање

За спровођење измјена Закона о јавним предузећима није потребно обезбиједити додатна средстава из буџета Републике Српске.

- Подзаконски акти који се доносе на основу овог закона биће израђени у оквиру постојећих капацитета Владе и надлежних институција. Развој Информационог система и активности тијела за координацију надзора биће финансирани кроз редовне буџетске ставке надлежних органа и путем подршке међународних партнера у оквиру реформских програма - стоји у образложењу закона.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.