Каран: законски омогућити ДНК анализу жртвама рата

БАЊАЛУКА - Лабораторија за ДНК анализу у оквиру Завода за судску медицину Републике Српске не врши идентификацију жртава из протеклог рата, јер нема законске регулативе која јој то омогућава, изјавио је агенцијама директор Завода Жељко Каран.

- ДНК лабораторија у Бањалуци никада и ни под којим условима неће прихватити да уради било какву ДНК анализу, мимо важећих законских прописа - истакао је Каран и додао да би својевољним обрађивањем скелетних остатака био прекршен закон.

Он је напоменуо да је све што се ради у оквиру истражног поступка регулисано Законом о кривичном поступку БиХ, те да је ова област, према тренутно важећем закону, у надлежности Суда и Тужилаштва БиХ.

- Када се усагласи законска регулатива која то омогућава, ми смо спремни да одмах прихватимо прве узорке и почнемо са ДНК анализом уз одговарајућу финансијску подршку тог пројекта - додао је Каран.

Он је истакао да је учествовао у изради закона о ДНК регистру, који је написан прије четири мјесеца, али да му није познато због чега тај акт није упућен у даљу процедуру.

- У том закону је предвиђено формирање базе података несталих и неидентификованих лица и он би био добро почетно упориште да Република Српска крене у израду своје базе података ДНК профила несталих и неидентификованих - објашњава он и додаје да би послије доношења закона о ДНК регистру требало ријешити питање формално-правно надлежности са законом о кривичном поступку Републике Српске и БиХ.

ДНК лабораторија у Бањалуци, наводи Каран, поптпуно је опремљена и оспособљена да може процесуирати све биолошке трагове и узроке који садрже ДНК и истиче да не постоји суштинска разлика између ове или било које друге такве лабораторије.

- Разлика је једино могућа у величини лабораторије. ДНК лабораторија у Бањалуци може урадити све узорке, па и коштане с циљем утврђивања идентитета и то смо у неким случајевима већ и радили - појашњава Каран.

Оперативни тим Владе Републике Српске за тражење несталих лица посједује приједлог наредбе Института за нестала лица БиХ која подразумијева попис свих ексхумираних неидентификованих тијела у БиХ и њихову сахрану на такозвану “судску парцелу” у општини гдје су ексхумирана, рекао је раније руководилац Тима Горан Крчмар.

Потпредсједник републичке Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Боро Пеулић поручио је да та организација неће дозволити да се измјесте посмртни остаци из три спомен-костурнице у Републици Српској и да ће на сутрашњој сједници Савјетодавног одбора Института у Сарајеву затражити да се усвоји закључак којим захтијева од Тужилаштва БиХ да такву наредбу не усвоје.

Тужилаштво БиХ је од 1. јануара 2011. године преузело надлежност над процесом ексхумација и тражења несталих у БиХ.

У спомен костурницама у РС - Бањалуци, Источном Сарајеву и Невесињу тренутно се налази око 620 ексхумираних неидентификованих посмртних остатака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.