Каран: Високи представници 25 година систематски урушавају Дејтонски споразум

БАЊАЛУКА- Доктор правних наука Синиша Каран истакао је да се активности канцеларија свих високих представника за БиХ данас, 25 година након ступања на снагу Општег мировног споразума за мир у БиХ, могу посматрати као непрекидно, стално, планско и систематско урушавања тог споразума са основним циљем - урушавања уставне позиције и слабљење Републике Српске.

- Други циљ је био јачања заједничких институција и коначни циљ преобликовања мултиетнички сложеног, федералног облика државног уређења БиХ у правцу унитаризације кроз процес мајоризације - истакао је у ауторском тексту за Срну Каран, који је универзитетски професор.

Каран је нагласио да високи представници нису једини урушавали уставну позицију и слабили Републику Српску, али су били доминантни у том процесу и на неки начин обједињавали и подржавали све друге домаће и међународне елементе у тим активностима.

- Основни циљ њиховог дјеловања био је, да се због немогућности проширења надлежности институција БиХ у редовној парламентарној процедури (непостојања уставом дефинисаниг консензуса), надомјести улогом високог представника, да апсурд буде већи, као гаранта цивилног провођења Дејтонског споразума и крајњег арбитра у споровима - нагласио је Каран.

Према његовим ријечима, основ свог неуставног и антидејтонског дјеловања високи представници су "нашли" у произвољном тумачењу уставних норми (углавном језичким), односно његовим спорвођењем кроз такво (језичко) тумачење.

- Некада су то звали тумачење "духа" Устава. На овакав начин Устав БиХ се стварно мијењао, те и није била неопходна његова (формална) промјена. Неуставна и антидејтонска пракса дјеловања свих високих прдставника протеклих 25 година је то потврдила. Разлика између високих представника је била само у томе ко је од њих више успио да наметне својих неуставних и антидејтонских одлука. Тешко је измјерити размјере штете коју су нанијели, а највећа је да су управо они поткопали тешко изграђене женевске и њујоршке принципе (темеље) сложене суи генерис државне творевине и довели је у стање трајне нестабилности која се одржава фикцијом великог броја неуставно новостворених агенција на ждржавномж нивоу -појаснио је доктор правник наука.

Он је указао да су високи представници користили и искористили, употријебили и злоупотрјебили све политичке и друштвене процесе у БиХ својим једностраним тумачењем како би остварили свој замишљени циљ: покушаји промјене устава, реформски процеси на свим пољима, питање ратних злочина, стереотип о жртви и агресору, европске интеграције, људска права и слободе, а посебно тумачење уставне одреднице суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног субјективитета БиХ.

Професор Каран је констатовао да не постоји ниједан процес у БиХ (па и оправдан) који није злоупотребљен за неуставну трансформацију и јачање БиХ на уштрб слабљења уставне позиције ентитета одузимањем уставом дефинисаних надлежности - био је потребан само изговор, а методе рада високих представника су биле и остале: притисци, уцјене, пријетње, смјене, суспензије, наметање, забране, блокаде.

- И данас високи представник, потпомогнут свим противницима дејтонске БиХ, покушава да се афирмише кроз општост енглеске верзије Мировног споразума о БиХ и његову недореченост есејског приступа и противрјечност као производ англосаксонске правне школе, да кроз различито тумачење од разних имплементатора, а посебно дијелова међународне заједнице, себи осигура довољно простора за присуство у БиХ на неодређено вријеме и продужавање свог мијешања у све политичке процесе у БиХ, те да их тумачи како им одговара - навео је Каран у ауторском тексту.

Он је указао да високи представник лагано наставља да афирмише вербални деликт, мишљење постаје криминал, политичке идеје ретроградне, одређује ко су добри ко је лош, све се дејтонско карактерише као антидејтонско ако не одговара /квалификација постала превара, флоскула и злоупотреба неслућених размјера/ веће од њиховог антидејтонског 25-годишњег дјеловања којим су нанијели трајну, несагледиву штету и неизвјесну будућност.

- Прекомпозиција уставом утврђених надлежности и промјена Устава БиХ без фактичке промјене резултат је њиховог рада. Уставноправноправна и политичка природа одлука високих представника у БиХ којима су доносили уставне амандмане на уставе ентитета, доношењем законских и подзаконских аката, тумачења прописа, промоцијом реформи, мјера и активности које су подразумијевале нове законе и стварање нових институција на нивоу БиХ, као и одлукама о смјењивању лица, забрани рада, кандидовања и политичког ангажовања тих лица, је њихова неуставност, незаконитост и антидејтонски акт - нагласио је Каран.

На овакав начин, појаснио је универзитетски професор, високи представници су се развили у надзорни орган, налогодавца и тијело које санкционише, могло би се рећи да су у личности високог представника три врсте власти уједињене, а сâм тумачи своје норме о својим овлаштењима и при томе се "позива", "указује", "сматра", "цијени", "констатује", "има на уму", "узима у обзир", одредбе Дејтонског споразума и Устава које не представљају правни основ за доношење таквих одлука.

- И управо због тога, све наметнуте одлуке високог представника су антидејтонске, неуставне, нелегалне, нелегитимне и привременог карактера, све до момента када их (и ако их) усвоје уставне институције по уставној процедури. Док не добију свој пуни легалитет и легитимитет на уставу заснован, подложне су једностраном стављању ван правне снаге /што је требало одмах, прије 25 година учинити и Уставни суд БиХ и констатовати повреду Устава БиХ и оспорити процесно право високих представника као неуставних предлагача закона - појаснио је Каран.

Он је нагласио да Република Српска има више уставних могућности преиспитивања наметнутих закона (одлука) високог представника ако високи представник не стави сам ван снаге своје одлуке које нису прошле уставну процедуру прије свега у процесном смислу (морају се појавити уставни предлагачи).

Управо на тој основи, додао је Каран, све чешће се поставља питање да ли ће важити њихови правни акти, посебно појединачне одлуке, као што је одузимање одређених права грађанима, право на рад, политичко дјеловање, пасивно бирачко право, када се оконча Анекс 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ.

- Као посебан вид антидејтонског дјеловања високих представника и међународне заједнице су и политичке декларације за примјену мира у БиХ. Постојање Савјета за имплементацију мира, као повремене конференције за имплементацију Дејтонског мировног споразума, није утврђено Дејтонским мировним споразумом, а конституисан је Лондонском декларацијом од 8. и 9. децембра 1995. године.

Иако су декларације конференција политички акти у стварности су добијали сасвим другачију улогу. Добијају ранг уговора и споразума који је касније потребно у парламентарној процедури озаконити. Путем њега, свјетске силе, у првом реду Сједињене Америчке Државе, врше ревизију Дејтонског мировног споразума и то на штету ентитета - нагласио је Каран.

Ипак, поручио је Каран, мандат Канцеларије високог представника (ОХР) биће окончан, а ауторитет високог представника већ дуже вријеме је доведен у питање, постао је симбол протектоване државе, старатељ и тутор, те са Уставним судом БиХ употпуњује слику несуверне, неефикасне државе.

- У коначном, интервенције високих представника уз укупно присуство међународне заједнице, учиниле су да је БиХ постала њихов правни експеримент, преузели су одговорности /без одговорности/ за њено вођење са планом да нам је (БиХ) такву нову, преобликовану по својој вољи, неуставну, подаре и предају на употребу. Моћ силе је толиких размјера да само они (високи представници и међународна заједница) не виде да тај експеримент не може успјети - истакао је Каран.

Доктор правних наука и универзитетски професор Синиша Каран у ауторском тексту за Срну поручио је да такво ниподаштавање воље конститутивних, државотворних народа и њиховог суверенитета је анахронизам ријетко виђен у новијој историји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.