Караџић тражи статусну конференцију

Хаг - Први предсједник Републике Српске Радован Караџић затражио је статусну конференцију што је прије могуће на којој ће се размотрити питања у вези са његовом жалбом на пресуду која је изречена против њега 24. марта 2016. године, као и у вези са његовим здравственим стањем.

У складу са прописима 56 и 69, Караџић тражи да предсједник суда одреди апелационо вијеће за овај случај, а да судија за пред-жалбени поступак сазове статусну конференцију.

Према прописима 55 и 69, Жалбено вијеће може да одржи статусну конференцију прије подношења жалбе.

Караџић у свом поднеску подсјећа да је пресуда против њега изнијета на 2.588 страна, што је дужина без преседана у случају велике ширине, те да он није у могућности да испуни услове прописа 133, односно 30 дана за период подношења жалбе.

"Према томе, дискусија о и споразум о реалном временском оквиру за подношење жалбе промовисаће управљање овим случајем и избјећи ће вишеструке захтјеве за продужењем времена и несигурности у вези са тим", наводи се у поднеску.

Караџић, такође, примјећује да је финансирање његове жалбе од Механизма значајно оштећено његовом способношћу да се уклопи у временски оквир предвиђен прописима.

У поднеску се наводи да су недовољна правна помоћ као и намјера Секретаријата суда да тражи финансијски допринос од Караџића, што он не може да испуни, онемогућили Караџићевог адвоката да формира тим за одбрану.

Он је подсјетио да постоји формални поступак за рјешавање питања правне помоћи, али да за то треба вријеме.

У другом поднеску Караџић је затражио да се тужилаштву наложи, такође, у складу са прописом 55, да прибави и покаже изјаве и свједочења свједока тужилаштва у националним поступцима.

У поднеску се подсјећа да су поступци пред Механизмом јавни, осим уколико постоје изузетни разлози да остану повјерљиви. Међутим, националне власти и правници редовно су подносили захтјеве за различитим заштитним мјерама и за откривање изјава и свједочења и заштићених свједока тужилаштва за кориштење у националним кривичним истрагама и поступцима једностране природе /еџ парте/ не обавјештавајући одбрану.

Одбрана је заинтересована да зна када су такве апликације поднијете јер оне указују на вјероватноћу да ће од свједока бити тражен или разговор или свједочење у тим националним поступцима.

"Такве накнадне изјаве или свједочења представљају материјал за одбрану по жалби према пропису 71 (Б), јер могу да садрже нове или контрадикторне информације ослобађајуће природе и, тамо гдје је то значајно, могу да буду предмет захтјева прихватања додатних доказа по жалби у складу са прописом 142", наводи се у поднеску.

Због еџ парте природе поступка Караџићу нема други начин да зна када је материјал тражен или објелодањен националним властима нити на које свједоке се ти захтјеви односе. "Караџић не може да сам контактира националне власти да би пробавио такве изјааве или свједочења од свједока тужилаштва, који су свједочили у овом случају", наводи се у овом поднеску, који је потписао Питер Робинсон, члан Правног тима савјетника Радована Караџића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.