Кантони крију податке о запосленим Србима

БAЊAЛУКA - Број Срба који раде у институцијама јавне управе у Федерацији БиХ је незнатан, а њихова права која произлазе из конститутивности народа се не поштују, тврде представници у Парламенту Федерације БиХ и невладиног сектора.

Колико је тачно Срба запослено у јавним установама и институцијама у ФБиХ, прије свега у оним на кантоналном нивоу, нико не зна, јер се ти подаци углавном крију од јавности.

"Глас Српске" тражио је податке о броју запослених Срба у министарствима, агенцијама, институцијама и другим службама које су у надлежностима десет кантоналних влада Федерације БиХ. Одговор је стигао само из владе Тузланског и Зеничко-добојског кантона.

- У институцијама које су у надлежности владе запослена је укупно 151 особа која се изјашњава као припадник српског народа. Највише Срба у овом кантону запослено је у Министарству унутрашњих послова, и то 118 - рекли су у Одјељењу за информисање владе Тузланског кантона.

У влади Зеничко-добојског кантона рекли су само да је законом утврђено да састав Владе одражава националну структуру према попису из 1991. године.

- Владу чини седам чланова из реда бошњачког, два из реда српског и два из реда хрватског народа - наводе.

Надлежни у владама осталих кантона нису одговорили на питања "Гласа" ни један мјесец послије упућивања дописа.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента ФБиХ у прошлом мандату Драган Баук рекао је "Гласу Српске" да је познато то да се од локалног, кантоналног до федералног нивоа не поштују права конститутивности.

- У кантонима ФБиХ Срби нису заступљени у довољној мјери у односу на друга два конститутивна народа. Једном се у Парламенту ФБиХ водила расправа о тој теми и констатовано је да Срби и Хрвати нису у довољном броју запослени у органима власти у ФБиХ - рекао је Баук.

Додао је да се расправа завршила доношењем закључка који је налагао да се у будућем периоду води рачуна о националној структури приликом запошљавања.

- Нико никада није контролисао да ли се уопште тај закључак спроводи и мислим да се не поштује - нагласио је Баук.

Истакао је да се проблем Срба у ФБиХ тешко рјешава, јер у Парламенту ФБиХ Срби нису из партија које заступају српске интересе, него су то Срби из СДП-а или СДA који заступају политику своје странке.

Директор Бироа за људска права Демократске иницијативе сарајевских Срба Душан Шеховац рекао је "Гласу Српске" да је логично да владе кантона у Федерацији не желе да дају податке о броју запослених Срба у њиховим институцијама, јер би ти подаци за њих били поражавајући.

- У Сарајеву се не поштују приликом запошљавања права која произлазе из конститутивности. Од савјета мјесних заједница, преко скупштина општина, разних служби, управних одбора, па до министарстава нема сразмјерне заступљености српског народа - истакао је Шеховац.

Додао је да је проблем и то што се и мали број Срба који живи у ФБиХ из дана у дан смањује.

- Чим неко оде у пензију или изгуби функцију, не бира се нови радник до неког новог сазива у институцији - нагласио је Шеховац и додао да је потребно да се сви озбиљније односе према овом питању.

- Из тог питања произлази и питање могућности нормалног живота и живота за сваког ко је мањина на неком простору - истакао је Шеховац.

Парламенти

Срби који живе у ФБиХ имаће само једног представника у Представничком дому федералног Парламента који је из странке регистроване у Републици Српској. То ће бити Велимир Кунић из СНСД-а који је освојио директни мандат из Ливањског кантона. У Дому народа требало би да буду сва три из Скупштине Ливањског кантона, као и један представник ДНС-а.

У Ливањском кантону СНСД ће имати три посланика у Скупштини, а ДНС једног. То је уједно једини кантон у ФБиХ у чијој скупштини ће сједити представници странака регистрованих у РС.

Тако ће у новом сазиву Скупштине Кантона Сарајево српски народ заступати само Срби из бошњачких партија, а у скупштини Унско-санског кантона посланици из реда српског народа биће само они из СДП-а, и то Мира Љубијанкић и Младен Лонић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.