Какве су све комбинације могуће након октобарског гласања у БиХ

Ведрана Кулага Симић 05.05.2026 20:35

Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Политичке партије у Републици Српској и ФБиХ далеко су одмакле у преговорима о заједничком наступу на изборима у октобру ове године, у којима се помиње чак и подјела изборног плијена, а појединци су отишли корак даље, прогнозирајући да би читав мандат заправо могао да прође без договора о формирању власти на нивоу БиХ.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Партије у БиХ већ воде интензивне преговоре о заједничком наступу на изборима у октобру, уз помињање подјеле политичког утицаја.
Формирање власти након избора традиционално је споро и неизвјесно због сложених односа три конститутивна народа.
Опозиција у Републици Српској се групише и припрема кандидате за кључне функције, док владајућа коалиција још не излази са именима.
Поједини политичари и аналитичари упозоравају да би нови Савјет министара могао бити тешко формиран, па чак и да се одложи до 2030. године.
Кључни фактор за формирање власти биће исход избора и састав Предсједништва БиХ, од чега зависи могућност постизања политичког договора.

Избори пред вратима, договори у току

Општи избори у БиХ требало би да буду одржани прве недјеље у октобру, а све очи су посљедњих дана упрте у Централну изборну комисију (ЦИК) БиХ с обзиром на то да би најкасније сутра требало да званично да распише нове изборе који ће изњедрити нове побједнике.

БиХ је, наиме, земља у којој је формирање власти након избора, посебно на нивоу заједничких институција, веома често ишло тромо због немогућности договора политичких представника три конститутивна народа.

Искуства из актуелног мандата

Својеврсни изузетак је актуелни мандат у којем су непосредно након објаве изборних резултата СНСД, ХДЗ БиХ и бошњачки блок "тројка" (СДП БиХ, НиП и НС) договорили принципе на којима је брзо формиран Савјет министара. Ипак, тај ритам нису задржали те је на половини мандата дошло до раскола јер су бошњачке странке настојале да избаце СНСД под оптужбама да нису за договорени пут БиХ ка ЕУ, покушавајући да умјесто њих убаце опозицију из Српске - СДС, ПДП и Листу за правду и ред у власт. То им, ипак, није пошло за руком, махом и због става ХДЗ-а БиХ који ни у овом мандату у бошњачким редовима није нашао партнере за жељене измјене Изборног закона БиХ које би им омогућиле да имају легитимног хрватског члана Предсједништва БиХ.

Опозиција се групише, амбиције расту

Осим тога и на нивоу Српске и ФБиХ опозиционе партије збијају редове како би створили себи што бољу одскочну позицију у сусрет новој провјери воље бирача.

С посебном пажњом прате се преговори опозиције у Српској, јер су активне и даље одлуке органа СДС-а да они дају кандидате за обје иконосне позиције – предсједника Српске и српског члана Предсједништва БиХ. Познато је да и те фотеље циљају лидер Покрета "Сигурна Српска" Драшко Станивуковић који је позвао наредне седмице на нови састанак, те први човјек Листе за правду и ред Небојша Вукановић који није у добрим односима са градоначелником Бањалуке.

С друге стране, у владајућој коалицији на републичком нивоу, коју предводи СНСД-, барем званично нема озбиљнијих састанака о кандидатима нити се у јавности, као и случају опозиције, полемише о потенцијалним именима.

Борба за позиције и утицај

Оно што, ипак, сигурно јесте то је да ће и овај пут бити вођена борба за сваки члан како би се засјело у кључне појединачне позиције, али и задржало, односно изборило мјесто за преговарачким столом на нивоу БиХ, али и Српске и ФБиХ.

Међутим, и док изборна трка још званично није ни почела, има и оних који већ сада износе далекосежне прогнозе. Међу њима је и лидер странке "БХ Зелени" Севлид Хуртић који је министар за људска права и избјеглице БиХ који претпоставља да нови Савјет министара неће бити до 2030. године.

Сакић: Кључ у саставу Предсједништва БиХ

На то је реаговао и правник из Сарајева Дамир Сакић. Сматра да формирање новог сазива Савјета министара има потенцијал да буде најсложеније од Дејтона до данас.

- Прво питање, прије него што дођемо до услова о којима министар Хуртић говори, а који неће бити само Изборни закон, је сазив Предсједништва БиХ. У потенцијалном сазиву Денис Бећировић- Даријана Филиповић и Жељка Цвијановић, без обзира на стање у Парламентарној скупштини БиХ, тешко је очекивати да ћемо добити нови сазив Савјета министара. У потенцијалном сазиву Бећировић-Славен Ковачевић и Цвијановић, готово је немогуће да ћемо добити нови сазив. У потенцијалном сазиву Кандидат СДА - Ковачевић - Цвијановић, готово је немогуће да ћемо добити сазив. У потенцијалном сазиву кандидат СДА - Филиповић - Цвијановић, је једини у којем постоји објективна шанса да добијемо нови сазив Савјета министара – навео је Сакић у објави на мрежи "Икс".

Ситарски: Сценарији већ виђени, али исход неизвјестан

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски сматра да је доста тога могуће, али и већ виђено.

- У мандату 2010-2014. је тек на пола мандата формиран Савјета министара, а од 2014. до 2018. Фадил Новалић је био федерални премијер, а онда је био у в.д. мандату, без избора, од 2018. до 2022. Имали смо тако једну федералну владу која је цио мандат провела заправо као вршилац дужности и један Савјет министара који је на пола мандата формиран – истакао је за "Глас".

Ипак, у овом моменту не би ишао далеко као Хуртић који долазећем сазиву Савјета министара предвиђа судбину федералне владе у Новалићевом мандату.

- Видјећемо ко ће добити повјерење бирача. Од њега ће зависити и однос снага и како ће се стране снаћи у промовисању захтјева и степену компромиса у разговорима са другим играчима. Надам се да ће бити консензуса, али не могу рећи да сам претјерано охрабрен, јер смо видјели и да, када се дође до одређених питања, крећу блокаде. Али не бих ни трчао пред руду – закључио је Ситарски.

Фамозни споразум

Представници СНСД-а, ХДЗ-а и "тројке" су на почетку овог мандата ставили потпис на споразум који је прецизирао чак и рокове у којима треба да буде стављена тачка на нека од вишегодишњих горућих питања. Високо на листи је било изборно законодавство, гдје је речено да ће потписници споразума хитно спровести, а најкасније у року од шест мјесеци од успостављања власти на свим нивоима, ограничене промјене Устава БиХ те усвојити измјене и допуне Изборног закона. Осим тога, поменута је и реформа правосуђа као и безбједносно-обавјештајног система с циљем потпуне деполитизације.