Како су посљедње три деценије промијениле мапу свјетских прихода

САРАЈЕВО - Од Азије до источне Европе десетине земаља су за три деценије прешле у више доходовне категорије. Балкан је направио значајан искорак, али БиХ и даље остаје испод прага високог дохотка, док су Хрватска и Словенија у међувремену ушле у друштво богатих.

Мапа свјетских прихода значајно се промијенила у посљедњих 30 година, а највећи помаци забиљежени су у Азији и источној Европи. Велики број економија успио је да пређе у више доходовне категорије, док су неке направиле и вишеструко већи искорак, приближавајући се најбогатијим дијеловима свијета.

Свјетска банка земље разврстава у четири категорије на основу бруто националног дохотка по становнику, користећи Атлас методологију. БиХ је данас у категорији вишег средњег дохотка. Према подацима Свјетске банке, бруто национални доходак по становнику износи око 9.940 долара, па јој до актуелног прага високог дохотка недостаје око 4.400 долара.

ГДЈЕ ЈЕ БиХ

Те бројке показују колики је пут БиХ прешла од деведесетих, али и колики је јаз и даље дијели од најбогатијих европских економија. Сам прелазак у вишу доходовну групу, међутим, не значи да је посао завршен. За даљи напредак није довољан само раст плата и потрошње, већ су потребни већа продуктивност, више инвестиција и способност привреде да ствара производе и услуге веће додате вриједности.

Управо је источна Европа један од најбољих примјера такве трансформације. Тржишне реформе, прилив инвестиција, ширење индустријске производње и, прије свега, интеграција у Европску унију помогли су великом броју земаља региона да се попну на доходовној љествици. Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Хрватска, Румунија и Бугарска данас су у знатно повољнијој позицији него деведесетих година, а Хрватска и Словенија у међувремену су ушле у категорију високог дохотка.

Разлика у односу на БиХ посебно је видљива у бројкама. Према подацима Свјетске банке, Хрватска је 2025. године имала бруто национални доходак по становнику од око 25.360 долара, Словенија 35.520, Србија 13.480, а БиХ око 9.940 долара. Док су Хрватска и Словенија прешле у групу високог дохотка, Србија, БиХ, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Албанија остале су у категорији вишег средњег дохотка.

БАЛКАН

Балкан је, дакле, напредовао, али различитом брзином. Неке земље успјеле су да искористе инвестиције, европске интеграције и промјене у структури привреде како би се брже приближиле најбогатијим економијама континента. БиХ је направила значајан помак, али још није успјела да направи тај сљедећи корак. Шира слика показује да Балкан није усамљен у настојању да се попне на доходовној љествици. Кина је један од најпознатијих примјера дугорочног економског успона, али није једина. Бројне азијске економије успјеле су да пређу из нижих у више доходовне категорије захваљујући извозно оријентисаном расту, индустријализацији, ширењу производње и развоју технологије. Ипак, разлике унутар Азије и даље су огромне.

За БиХ је тај примјер важан јер показује да прелазак у вишу доходовну категорију обично захтијева велике и дубље промјене у привреди. Земља нема један ресурс који би могао драматично повећати национални доходак, па ће приближавање најбогатијим европским економијама зависити од дугорочног раста продуктивности, већих инвестиција, јаче индустрије, развоја технологије и већег удјела производа са високом додатом вриједношћу.

Према ријечима економиста, у томе је и главна разлика између досадашњег напретка и сљедеће фазе развоја. БиХ је за 30 година прешла велики пут, али прелазак из вишег средњег у високи доходак биће знатно тежи од досадашњег напретка. Мапа свјетских прихода зато показује двије стране исте приче. БиХ више није међу земљама са најнижим дохотком и направила је велики искорак у односу на деведесете, али су неке економије у истом периоду напредовале знатно брже.

Пред БиХ је, како указују економисти, зато најтежи дио пута, да досадашњи раст претвори у трајно повећање продуктивности, инвестиција и дохотка. Тек такав раст, истичу, може затворити дио јаза према најбогатијим европским економијама и БиХ помјерити у највишу доходовну групу.

ПРИМЈЕР ГВАЈАНЕ

Посебно занимљив примјер је Гвајана. Ова јужноамеричка држава је, захваљујући нафтном буму, за релативно кратко вријеме прешла у категорију високог дохотка.

Масовна експлоатација нафте у приобалном подручју драматично је повећала производњу, извоз и приходе државе, претворивши Гвајану у једну од најбрже растућих економија свијета.

Гвајана истовремено показује да прелазак у вишу доходовну категорију не мора аутоматски значити и дубоку структурну трансформацију цијеле економије.

У њеном случају велики дио скока повезан је са снажним ресурсним бумом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.