Како су бриселске обавезе "закључавале" заједнички ниво власти у БиХ

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Бриселске обавезе, које су издиктиране БиХ као услов за даљи напредак на њеном европском путу, показале су се као јак алат за "закључавање" институција, а све је почело у првим данима ове године када су задаци са ознаком ЕУ представљени као главни кривац за распад владајуће коалиције окупљене око СНСД-а, ХДЗ-а и бошњачке "тројке".

Покушаји тих странака са бошњачким предзнаком да, уз помоћ СДС-а, ПДП-а и Листе за правду и ред из власти у потпуности истисну СНСД узбуркали су политичку сцену шта је довело до пропадања сједнице Представничког, а посебно Дома народа, гдје често нема кворума за рад, а неслагања има и унутар самог Савјета министара.

Ријетко која хитна и редовна сједница Дома народа је доведена до краја, а расправа је једно вријеме била усмјерена на то да се смијене кадрови СНСД-а због чега су највише управо делегати те странке рушили кворум. Забиљежено је и да су хрватски делегати због Изборног закона, па и бошњачки изласком из сале након одређене расправе онемогућавали наставак засједања.

Политичке размирице и трзавице које су обиљежиле године кулминирале су када је, међу посљедњим, на дневни ред, а усљед ургенције из Брисела, дошло усвајање закона о Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС) БиХ и Суду БиХ те формирање Канцеларије главног преговарача БиХ са ЕУ.

Тај посао је унио пометњу чак и међу нове партнере те изњедрио различита тумачења. Док су, наиме, странке окупљене око СНСД-а и ХДЗ-а БиХ истрајне у тврдњи да је за та питања примарно задужен Савјет министара, Бошњаци и опозиција из Српске су, законска рјешења у вези са тим питањима, успјела да прогурају у Представничком дому, али немају политичку снагу да то доведу до краја, односно усвоје у Дому народа.

С друге стране, усљед одређених договора и у самом Дому народа су на крају покушали да усвоје управо та два закона, али је опозиција прошле седмице срушила кворум након што нису усвојени њихови приједлози да прве тачке на дневном реду буду друга два законска рјешења, а да предвиђени са ознаком ЕУ, буду трећа, односно четврта тачка.

Готово истовремено "пропадале" су и сједнице Савјета министара БиХ, јер су српски посланици истрајни у намјери да се о актима, као што су приједлози закона о ВСТС-у и Суду БиХ, изјасне прво републичке институције.

Политиколог Драгана Делић за "Глас" подвлачи да актуелна дешавања у раду Представничког дома и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ показују колико су политички односи у земљи и даље у дубокој кризи.

- Оптужбе око одговорности за застој на европском путу само су додатно разоткриле дубоке структурне проблеме у функционисању институција, гдје се кључне одлуке често условљавају дневнополитичким интересима, а не јасно дефинисаним заједничким циљевима - навела је.

Европске обавезе су, каже, током године постале једна од главних препрека, јер се различито тумаче и приоритети и начин њихове имплементације.

- Док један дио политичких актера инсистира на динамичном усвајању европских закона по цијену било чега, други указују на потребу досљедног поштовања уставне структуре БиХ и надлежности ентитета што би на крају требало да буде водиља свим политичким актерима. Оно што је важно истаћи јесте сигурно чињеница да европске интеграције не могу бити оправдање за заобилажење Устава БиХ, нити за доношење одлука које би биле супротне интересима неком од ентитета иако често имамо прилику да видимо и те тенденције и један вид насилничке политике само зарад усвајања европских закона - навела је Делићева.

С обзиром на то да се већ сада, како је истакла, види да блокаде нису превазиђене, реално је очекивати да ће и у наредној години европска агенда остати велики изазов за домаће лидере.

- Без спремности на компромис, дијалог и јасно дефинисање граница одговорности, европске интеграције могу и даље служити више као политичко средство за међусобна оптуживања него као стварни заједнички пројекат - закључила је.

• КРИШТО ОДУСТАЛА?

Предсједавајућа Савјета министара БиХ Борјана Кришто за данас је заказала нову редовну сједницу те институције, али на дневном реду неће бити два закона која су изазвала озбиљне расправе и због којих су министри из СНСД-а блокирали засједања. Нема ни приједлога о оснивању Канцеларије главног преговарача БиХ са ЕУ, а за то, за разлику од закона који су у процедури, нема образложења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.