Како су блокирани сви покушаји да Уставни суд БиХ буде стављен у законске оквире

БАЊАЛУКА - Република Српска је загазила у другу деценију озбиљних покушаја да у оквире закона стави Уставни суд БиХ и да умјесто страних судија, које још имају право гласа на тој адреси, фотеље заузму домаћи стручњаци, али те понуде, иза којих су својевремено стали и хрватски политичари, упорно одбијају у бошњачком корпусу, остављајући тако отвореним један од кључних извора тензија у земљи.

Институција Уставног суда БиХ је утемељена Уставом БиХ, којим се, осим надлежности, уређују и организационо устројство и процедуре, те коначност и обавезност његових одлука. Међутим, тренутна слика је далеко од тога јер дуже вријеме функционише у крњем саставу.

У суду тренутно, од девет судија, како је прецизирао Устав, има њих седам - четворо је именовано у Представничком дому ФБиХ и ради се о Бошњацима и Хрватима, а преостали су стране судије који долазе из Њемачке, Албаније и Швајцарске по избору Европског суда за људска права у Стразбуру.

С друге стране, нема ниједног од двоје судија из Републике Српске, колико прописује Устав, због пензионисања кадрова и захтјева из Српске да се прво суд уведе у законски оквир, поздрави са троје страних судија, па тек онда да именује своје представнике.

Ту могућност, заправо, даје и сам Устав БиХ. Наиме, у том највишем правном акту је прецизирано да ће мандат судија именованих у првом сазиву бити пет година, изузев ако поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија.

- За именовања која се буду вршила након истека периода од пет година од првих именовања, Парламентарна скупштина може законом предвидјети другачији начин избора троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права - пише у Уставу БиХ.

Управо су се на ту одредбу позвале и странке са сједиштем у Српској крајем 2015. када је "прекипјело", односно након што су судије у Уставном суду БиХ, одлучујући по апелацији СДА и уз прегласавање, пресудиле да 9. јануар не може да буде слављен као Дан Републике.

Наредне године је стављен на дневни ред приједлог закона о тој правосудној институцији који су у парламентарну процедуру на нивоу БиХ упутили СНСД и СДС, остављајући партнерима рок од 120 дана да прихвате акт са захтјевом да суд почне да ради без странаца и по закону, а не по својим правилима. Све је, ипак, остало на покушају, јер су против на комисијама и сједницама домова гласали Бошњаци.

Потом су услиједили нови приједлози закона, са прилично истим садржајем, од стране СНСД-а, ХДЗ-а и СДС-а, али ниједан од њих није усвојен, тако да је суд наставио да ради по својим правилима, која су, у међувремену, и мијењали, да би судије могле да раде и без кадрова из Српске, те су у протеклој деценији, одлучујући махом по апелацијама бошњачких представника, стављали ван снаге републичке акте, што је изазивало политичке тензије и кризе.

Тај суд, с друге стране, поново је у жижи интересовања јавности и то због тачака на дневном реду сједнице која је заказана за данас. Након Дана Републике, као и других апелација које су се односиле на симболе Српске, имовину, као и на акте републичког парламента, затражена је оцјена уставности састава Владе Српске која је, у међувремену, поднијела оставку, те именована нова.

Правник Огњен Тадић каже да је поражавајуће да 30 година од Дејтона имамо Уставни суд БиХ као институцију на коју тај мировни споразум није дјеловао као на остале, него је задржан у привременом пакет-аранжману са тројицом страних судија, без постојања закона који би утврдио и процедуру за њих, једнаку за све грађане.

- То је злоупотријебљено од стране оних који имају намјеру да руше Дејтонски мировни споразум све вријеме или барем да учине његову ревизију, тако да он није што је закључено у Дејтону, а потписано у Паризу - рекао је за "Глас".

Због тога је, додао је Тадић, Република Српска упорно тражила закон којим би, на једној страни, стране судије биле искључене, као превазиђене и тиме се одбранио суверенитет ове земље, а с друге био уређен поступак у оним начелним питањима која су битна за сваког појединца у БиХ, те све друге који имају право да се обрате захтјевом том Уставном суду БиХ.

О Уставном суду БиХ говорио је јуче правник и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић (СНСД).

- Крњи Уставни суд БиХ се користи као средство да се развласте институције Српске и уруши њен уставно-правни поредак - навео је Којић за Срну.

Присуство страних судија у Уставном суду се, с друге стране, појавило и међу обавезама БиХ на њеном путу ка ЕУ. Чак и у тим препорукама је упозорено да је то неспојиво са суверенитетом БиХ и демократијом, па тако и чланством у Унији, али ни то још не отвара врата за усвајање закона којим би домаћи стручњаци једини одлучивали у Уставном суду БиХ.

• План

Промјене, судећи према плановима, не желе ни у Уставном суду БиХ.

- Имајући у виду да Уставом није предвиђено доношење уставног закона, односно посебног закона о Уставном суду, операционализација уставних одредаба и уређење организације, надлежности и поступка пред судом врше се на основу Правила која, према Устава БиХ, доноси Уставни суд већином гласова свих судија. Тиме је исказана воља уставотворца да на тај начин осигура независност - пише у плану рада Уставног суда БиХ од 2026. до 2028.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.