Како је Уставни суд БиХ престао да буде чувар Устава и постао печат за овјеру духа Дејтона

БАЊАЛУКА - Свака држава која држи до себе, држи и до Устава који је највиши правни акт и који, као такав, уређује кључна правила, слободе и права становника, али и њему треба заштитник.

Главну улогу у том филму најчешће играју уставни судови, односно судије које се заклињу да ће позив часно обављати по слову права, али да ли је то тако и у БиХ у чијем Уставном суду су још три странца и којег је преузела политика.

Институција Уставног суда БиХ је утемељена члановима Устава, којим се, осим надлежности, уређују и организационо устројство и процедуре те коначност и обавезност његових одлука. Међутим, тренутна слика је далеко од тога јер дуже вријеме функционише у крњем саставу. 

У суду тренутно, од девет судија, како је прецизирао Устав, има њих седам - четворо је именовано у Представничком дому ФБиХ и ради се о Бошњацима и Хрватима, а преостали су стране судије који долазе из Њемачке, Албаније и Швајцарске. С друге стране, нема ниједног од двоје судија из Републике Српске, колико прописује Устав, због пензионисања доскорашњих кадрова те чињенице да Српска захтијева да се суд уведе у законски оквир, поздрави са троје страних судија па тек онда да именује своје представнике.

И док је на снази такав, повуци-потегни став, тамошње судије су само у протеклих десетак година, а посебно од дана када су први пут, прегласавањем одлучили да 9. јануар не може да буде слављен као Дан Републике, заправо почели да, како тврде стручњаци, отварају Пандорину кутију уз помоћ ОХР-а, а данас и Кристијана Шмита који, према ставу Српске, нема легитимитет да сједи у фотељи високог представника јер није именован у складу са процедурама.  

Од рођендана до имовине 

Иако су првобитно уставно уређење, дефинисано Дејтонским споразумом, углавном притисцима измијенили високи представници, ништа мању улогу није имао ни Уставни суд. То одсликавају одлуке које су донијели само током посљедњих десет година, а многи су сагласни да коријени и актуелне кризе датирају из 2015. кад је на захтјев Бакира Изетбеговића, одлучено да дио закона о празницима Републике Српске, тачније члан који се односи на 9. јануар, није у складу са Уставом БиХ.    

Судије су годину касније заузеле став да одлука о расписивању републичког референдума о Дану Републике није у складу са Уставом, а саопштили су и да поништавају резултате референдума јер је спроведен на основу оспорене одлуке. Ово питање дошло је под лупу и 2019. када је оспорена и одредба која гласи: "На основу потврђене воље грађана Републике Српске, 9. јануар се утврђује као Дан Републике", да би наредне године био усвојен захтјев седам делегата Вијећа народа да члан Закона о пољопривредном земљишту није у складу са Уставом, јер се ради о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине.

У марту 2021., по истом принципу, оспорен је дио Закона о стварним правима, а с јесени стигла је вијест да је неуставан и Закон о шумама Републике Српске јер се и то тиче имовине и искључиве надлежности "државе БиХ".

На сједници у мају 2022. су, како је саопштено, укинуте одредбе Декларације и закључака које је донијела Народна скупштина, а који су се односили на ставове о преносу надлежности на БиХ у областима одбране, безбједности и индиректног опорезивања и њиховом враћању на републички ниво. 

Ван снаге је на захтјев, тада предсједавајућег Предсједништва БиХ, Шефика Џаферовића стављен Закон о лијековима и медицинским средствима Српске и Закон о допунама Закона о републичкој управи, а нешто касније и Закон о непримјењивању одлука високог представника чиме су судије стале на страну ОХР-а и утврдиле да умјесто Парламентарне скупштине он може да доноси, односно намеће законе. 

Уставни суд је, потом, утврдио да Српска нема надлежност за регулисање материје која је предмет Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти Српске, а тај закон нашао се на мети и 2023. године.

Одлучујући о захтјеву Дениса Звиздића и још 14 посланика из Сарајева је речено да члан 280а. Кривичног законика Српске, који говори о повреди њеног угледа и народа, тачније о кажњавању лица која Републику називају агресорском или геноцидном творевином, омаловажавају њен грб, химну и заставу те желе да промијене уставно уређење и територијалну цјеловитост, није у складу са Уставом БиХ. 

Лани је објелодањена и одлука да је стављен ван правне снаге Изборни закон Српске те започет процес оспоравања дијела наставног програма који се односи на Одбрамбено-отаџбински рат, а приведен крају ове године када је речено да није усаглашен са уставним правилима. 

Како се крајем прошле и почетком ове године закувало на политичкој сцени, тако је и суд експресно радио. Оспорио је и чланове Закона о имунитету, а одлука о продаји земљишта на Јахорини, на захтјев Бошњака привремено је стављена ван снаге, као и Закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација, Закон о непримјењивању закона и забрани дјеловања вануставних институција БиХ, Закон о допуни Кривичног законика Српске, Закон о Високом судском и тужилачком савјету Српске као и одредбе Закона о референдуму и грађанској иницијативи.

Уставни суд је утврдио да Закон о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне којим се регулише извођење химне "Боже правде" и коришћење грба Немањића, није у сагласности с одредбама Устава БиХ, а једна од посљедњих одлука се тиче рјешења о неизвршењу њихове одлуке о Закону о ВСТС-у Српске која је достављена Тужилаштву БиХ. 

Ревизија и притисци 

И док је Уставни суд одрађивао свој дио посла, према виђењу стручњака и познавалаца прилика у БиХ, није мањкало ни наметнутих одлука из ОХР-а, а неке од њих су биле директан повод за реакцију републичких власти у јеку криза и политичких борби. Све то је увело земљу у једну од највећих криза од Дејтона и то у години у којој се навршавају пуне три деценије од када је у том америчком градићу 21. новембра 1995. заустављен рат и утврђено ново уставно уређење БиХ са Републиком Српском и ФБиХ као њеним саставним и равноправним дијеловима. 

Огњен Тадић, правник и савјетник предсједника Републике, за "Глас" каже да је прича о Уставном суду БиХ заправо прича о томе како једна од страна из Дејтонског мировног споразума, тачније Бошњаци, никада нису прихватили тај споразум јер чим је конституисан Уставни суд БиХ судије из реда Бошњака, уз помоћ најчешће страних судија, а повремено и оних из реда Хрвата, радили су све што су могли да ураде ревизију Дејтона или да укидају неке његове вриједности. 

- А све како би БиХ приближили ратним циљевима бошњачке стране, а одмакли од онога што је утврдио Дејтонски мировни споразум. У протеклих петнаестак година интензитет таквих притисака је посебно појачан због тога што је дио ОХР-а, а о чему је свједочио бивши високи представник Валентин Инцко, имао сасвим јасну намјеру да надлежности високог представника које су приграбљене на начин како су они тумачили закључке Бонске конференције, пренесу на Уставни суд БиХ у тренутку када функција високог представника више не буде постојала. То је за бошњачку страну био снажан подстрек да од Уставног суда БиХ наставе да праве инструмент за ревизију и рушење Дејтонског мировног споразума - рекао је Тадић. 

Због тога готово већ три деценије и даље имамо, каже, мноштво криза за чији највећи број је управо одговоран Уставни суд БиХ. 

- Овако, када се то изговори, може звучати грубо, али када се поброје кризе које су произвели, онда је веома јасно на шта се мисли. Симболи ентитета, конститутивност народа, имовина, однос према високом представнику као и мноштво других малих појединачних одлука које су увијек биле усмјерене на то да се гуши аутономија коју Република Српска има по Дејтону и да се самим тим руши и тај споразум у његовим најважнијим одредбама - поручио је Тадић. 

Правни представник Републике Српске Лазар Стјепановић подвлачи да је тај суд у Сарајеву одавно политички орган који доноси политичке одлуке како би их ускладио са неким бошњачким аспирацијама.

- Кристијан Шмит, када је увео своје непостојеће кривично дјело према којем је суђено и предсједнику Републике Српске, је том одлуком само још више закомпликовао ситуацију у БиХ, али је Уставни суд БиХ одлукама показивао да се не руководи Уставом, него политичким циљевима. Ту мислим и на одлуку да измијене своја правила и да сада могу да одлучују и без судија из Српске. И то је показатељ да им није циљ да поштују Устав, већ да доносе одлуке у складу са идејом о некој сутрашњој унитарној, централизованој БиХ - рекао је Стјепановић.

Додаје да је забиљежено и то да је прихваћено и мишљење Венецијанске комисије о старосној доби судија, односно да ту функцију могу да обављају и са навршених 70 година живота, иако послије тог рођендана, према ономе што пише у Уставу, морају у пензију. 

- И по томе видимо да су спремни да испред Устава БиХ ставе мишљење неке комисије, а не да поштује наш Устав БиХ - закључио је Стјепановић. 

Наши саговорници указују на неспорну чињеницу да се Уставни суд претворио у институцију која би, сликовито речено, требало да печатира оно што данас зову "дух Дејтона", потпуно игноришући његово слово, односно оно што је написано у споразуму.

Упозорење свијету 

О Уставном суду БиХ и његовом неуставном дјеловању упозорава и Влада Српске и то Савјет безбједности Уједињених нација путем својих редовних полугодишњих извјештаја које шаље на ту прекоокеанску адресу. Управо је и у посљедњем документу који је послат крајем прошле године наведено да је Уставни суд БиХ "који је дужан да поштује Устав, требало да стави тачку на овакво безакоње и поништи неспорно неуставне мјере ОХР-а". 

- ОХР-ове одлуке су евидентно неуставне и ОХР-овим законима усмјереним на централизацију БиХ дрско се одбацује федерална структура. Умјесто да обављају своју дужност, већина судија у Уставном суду постала је поуздана печат-машина за одобравање ОХР-ових и других неуставних иницијатива. Наиме, одувијек постоји судијска већина коју чине двојица судија из реда Бошњака који на сваки начин подржавају централизацију и тројица страних судија који гласају по жељи ОХР-а. Када се Уставни суд једном, 2006. године, усудио да оспори одлуку високог представника, тадашњи представник је одговорио тако што је поништио судску одлуку и издао запањујућу одлуку којом се забрањује свако судско преиспитивање које на било који начин доводи у питање било коју одлуку ОХР-а, чиме је проглашено да ОХР ужива пуни имунитет и неограничену моћ - наведено је у извјештају Владе. 

Присуство страних судија у Уставном суду је, упозорили су поново, неспојиво са суверенитетом БиХ и демократијом па тако и чланству у ЕУ. 

- Не постоји ниједна суверена земља у свијету чији уставни суд има резервисана мјеста за стране судије, а камоли судије које је именовао неки странац (предсједник Европског суда за људска права) без њене сагласности. Јавна је тајна да Уставни суд годинама добија инструкције од ОХР-а и других страних елемената - један је од закључака власти у Бањалуци гдје тврде да је на снази, упркос томе што га оспоравају, републички Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ из половине 2023. године који је посљедица одлуке већине судија да без присуства судија из Српске, измијене властита правила о раду на основу којих функционишу те омогуће засједања и када им не може присуствовати ниједан члан којег бира Народна скупштина Српске.

Закон

Представници власти у Српској су истрајни у захтјеву да буде усвојен закон о Уставном суду БиХ који би прописао правила рада, али и дефинисао да само домаћи стручњаци могу бити судије у тој правосудној институцији. Тај став, за сада, не дијеле политички представници Бошњака због којих и нису пролазили приједлози закона конципирани на таквим основама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.