Како је Сретење постало празник и Српске?

БАЊАЛУКА - Република Српска и Република Србија, другу годину за редом, заједно прослављају 15. фебруар - Сретење, а то је датум који се у историји везује за први српски устанак и почетке државности.

Влада Републике Српске је крајем прошле године дала сагласност на нови Програм обиљежавања значајних историјских догађаја и догађаја везаних за знамените личности из ослободилачких ратова. 

Тада је догађај који се обиљежавао под називом „Први српски устанак - Дан бораца Републике Српске и Сретење - Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске“ преименован је у „Сретење - Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске и Дан сјећања на Први српски устанак и све српске борце ослободилачких ратова.

Свесрпски сабор

Сретење је, као Дан државности Србије и Српске, утврђено Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа усвојеној на Свесрпском сабору 8. јуна 2024. у Београду.

Свесрпски сабор 2024. године

Свесрпски сабор, наиме, чине представници Срба изабрани у органе власти, чланови академија наука и уметности, чланови Сабора Српске православне цркве и други позвани од стране  организатора Свесрпског сабора.

У Декларацији, која има 49 закључака, један је посвећен управо Сретењу. 

- Свесрпски сабор поздравља одлуку Републике Србије и Републике Српске да уједињено обележавају 15. септембар као Дан српског јединства, слободе и националне заставе у сећање на пробој Солунског фронта у Првом светском рату. Свесрпски сабор сматра да је Сретење 15. фебруар Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске који треба уједињено и заједнички прослављати. Свесрпски сабор очекује да Република Српска настави да обележава 9. јануар као Дан настанка Републике Српске и крсну славу – пише у Декларацији. 

Свесрпски сабор је, између осталог, потврдио да је химна „Боже правде“ свесрпска химна, а да је двоглави орао Немањића национални свесрпски грб.

Свесрпски сабор 2024.

Утврђено је да је назив народа један и да га је немогуће мијењати, одбацујући разне „наметане префиксе који су додавани испред именице „Срби“. 

Одлучено је да је потребно редовно одржавати Сабор, и то сваке две  године на којем би се разматрала најважнија национална питања, уз опаску да се Србија и Српска понашају у складу са Дејтонским споразумом, а подржана је политика војне неутралности. 

- Свесрпски сабор изражава пијетет према свим жртвама страдалим током рата у БиХ, као и свим жртвама пострадалим у ратовима на простору бивше Југославије – гласи један од закључака. 

Лекције из историје

Сретење се слави и као Дан сјећања на Први српски устанак, када је народ кренуо у борбу за коначну слободу након вишевјековне турске окупације.

Тог датума је 1804. године вожд Карађорђе дигао народни устанак против османлија и почео револуцију за ослобођење и уједињење српског народа.

На исти датум 1835. усвојен је Устав Кнежевине Србије, који је познатији као Сретењски устав. 

Ријеч је о једном од најмодернијих правних аката тог доба који је поставио темељ српске државности, демократије и слободе.

Сретење се слави као Дан државности Србије од 2002. године. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.