Како је једна од најсиромашнијих држава свијета постала најмоћнија

Не плашите се, идите полако. Ако путујете и падате, то не мора значити да идете погрешним путем. Увијек гледајте позитивну страну ствари. Ако то не можете постићи, усавршите оно што није добро док не почне сјати. Шта год да се догађа, догађа се на вријеме. Вјетар не помаже никоме ко не плови некуда. Не бој се онога што не знаш. Буди уплашен да то нећеш научити. Велике ријеке теку тихо, а мудар човјек не подиже свој глас. Највећа битка је она која се није догодила. Човјек који помиче планине је онај ко је почео носећи најмање камење.

Ово су само неке од кинеских пословица којих се, како ствари стоје, људи ове многољудне земље очигледно придржавају, а што им је и те како помогло да данас постану једна од најмоћнијих економских сила у свијету.  То се, између осталог, може видјети и из укупне вриједности имовине кинеских банака, која је достигла вриједност од 470 билиона јуана (64,6 билиона долара), што је највише на свијету. Кинеско тржиште акција и обвезница је друго по величини на свијету, док су девизне резерве ове земље највеће већ 20 година заредом. Да Кина крупним корацима корача напријед, откривају и подаци да ова земља, упркос притисцима којима је била изложена због покушаја администрације Доналда Трампа да јој знатно повећа царине, током првих шест мјесеци ове године остварила раст БДП-а од 5,3 процента.

ВЈЕКОВНА СТРАТЕГИЈА

Ова држава је од једне од најсиромашнијих земаља на свијету у међувремену постала земља са највећом економијом када се њен БДП мјери по паритету куповне моћи. Успјели су у релативно кратком року да око 800 милиона људи извуку из екстремног сиромаштва. Како је ова земља то успјела? Како заправо функционише кинеска влада, политички систем и социјалистичка тржишна економија?

Можда је то најбоље недавно објаснио познати кинески научник Џанг Вејвеј, иначе професор на престижном Универзитету Фудан у Шангају, који има милионе пратилаца на кинеским друштвеним мрежама.

Према његовим ријечима, Кина је први пут уједињена 221. године прије нове ере. Од тада већи дио времена овом земљом је владао јединствени савез, који ју је чувао од распада. Данашњи кинески систем је само наставак и еволуција тог система који је назван "селекција плус избор".

Према ријечима Велвеја, данас морате положити све врсте испита и тестова да бисте добили прилику да се нађете на некој позицији. Због тога, како наводи, Кина данас производи далеко компетентније лидере него што је случај у западном моделу. Ако се анализира ко је све у врху државе, може се видјети да је већина њих служила три мандата као број један у провинцији, секретар странке или гувернер.

Дакле, управљали су судбинама и животима више од 100 милиона људи прије него што су дошли на неку значајну државну позицију. Друга специфичност Кине је такозвана социјалистичка тржишна економија. У ствари, то је врста мјешовите економије, која је у случају ове државе јединствена. Вејвеј појашњава да то значи да држава посједује ресурсе, од минерала до земљишта, али је право коришћења земљишта флексибилно и врло често га обликују тржишне снаге. Као другу ствар која одликује ову земљу наводи - иновације, које настају као нуспродукт конкуренције унутар Кине, а након чега оне постају веома конкурентне на међународном нивоу.

Како каже, ако се погледају кинеске интернет апликације, цијелу дигиталну инфраструктуру креира државни сектор. Свако село мора имати 4Г и 5Г интернет мрежу. Ако се оде на Тибет, тамо је интернет веза боља него у центру Париза.

- Ово је политички задатак. Мора се испунити. Истовремено, приватни сектор, попут "Алибаба групе", искористио је ову доступност врхунске инфраструктуре како би пружио интернет услуге и електронску трговину у највећој могућој мјери. Поред тога, у Кини се подстиче конкуренција. Примјера ради, имамо око 100 фабрика аутомобила које производе електрична возила. Они који су успјешни постају конкурентни, а онда трошкови падају -  каже овај кинески стручњак.

КАПИТАЛ И ДРЖАВА

Као још једну специфичност наводи и непостојање утицаја крупног капитала на државну политику. Док у САД, како наводи, видимо да моћни милијардери имају значајан политички утицај кроз лобирање и финансирање кампања политичара, тако нешто је немогуће у Кини.

Према његовим ријечима, амерички модел је познат по такозваној подјели власти - извршне, судске и законодавне, и оне су уравнотежене, али са кинеске тачке гледишта, све три ове гране припадају политичком домену.

- Кинези вјерују да је потребно нешто што иде далеко изван политичког домена. Сматрају да је потребна општа равнотежа између политичке и друштвене моћи и моћи капитала, у корист већине кинеског становништва. Дакле, то је кључна разлика. У САД је то равнотежа моћи у корист моћи капитала. И то је велики проблем. На примјер, ако направимо било какве прорачуне, ако нека америчка компанија, попут "Мајкрософта" или "Епла" инвестира у Кину, остварује огроман профит. Направићу груби прорачун. Кинески радници можда добијају тек пет одсто укупног профита. Све остало иде поменутим америчким компанијама. Али и са чак тако малим профитом, ми продајемо више, стварамо радна мјеста, а онда ови радници могу себи приуштити бољи живот него раније. Ово је онда довело до тога да Кина сваке године производи више инжењера и научника него западне земље заједно. То чини сву разлику - појаснио је Вејвеј.

Када је у питању кинеска демократија, коју многи на западу оспоравају, каже да влада једно површно и погрешно мишљење. Како каже, проблем са том парадигмом јесте то што ју је дефинисао Запад. Наводи да се Кина фокусира на сврху добре управе и како постићи добру управу. У САД је то ограничено на мале кругове, лобистичке групе и адвокате, а у случају Кине сваки важнији закон мора прво да иде до обичних људи па онда степенасто навише, што представља народу демократију.

РОБА ВРЕДНИЈА ОД НОВЦА

Овај стручњак осврнуо се и на трговински рат између Кине и Америке. Како каже, почео га је Доналд Трамп још 2018. године, у свом првом мандату, али га је наставио Џо Бајден. То је онда довело до тога да Кина недавно уведе ограничења на извоз ријетких земних метала и њихових деривата како би тиме одговорила на раст америчких царина, а посљедице су већ видљиве у европској аутомобилској индустрији, гдје је више фабрика привремено обуставило рад. Слична ситуација је и у електроници, гдје ријетки метали чине основу за израду телефона, рачунара и полупроводника. Компаније као што су "Ербас" и БАСФ ријетке метале набављају директно из Кине, док "Фолксваген" и "Рено" зависе од америчких посредника попут "Мајкрософта", "Епла" и "Интела".

- Трамп каже: "Имамо све карте",  а Кина: "Ми смо направили карте". Ми данас производимо готово све, док се америчка економија деиндустријализовала. Њихова економија  је више зависна од кинеске производње него што је Кина зависна од извоза на америчко тржиште. И ако се крене у већи трговински рат, САД ће изгубити више. Ако погледамо произведену робу коју користе Американци, њу чини око 80 и 90 одсто компоненти произведених у Кини. Другим ријечима, САД не могу пронаћи алтернативе у догледној будућности. Било да је у питању предмет мали као шраф, тостер, до машинске опреме. Трампова идеја да ће уз ову врсту царинског рата САД обновити своју производну индустрију, такође је наивна. Ако погледате оно што ми у овом региону називамо Шангајем, зове се делта ријеке Јангце, а исто је и са делтом Бисерне ријеке, компаније попут "Епла", "Мајкрософта" или "Тесле," можете пронаћи све резервне дијелове, залихе, све у радијусу од 100 километара. Ову врсту екосистема су Кинези изградили и кроз планирање и кроз тржиште. То је производ деценија - каже овај кинески стручњак.

КАКВА ЈЕ БУДУЋНОСТ

Када је у питању зависност од долара, наводи да је Кина током посљедње деценије смањивала своје посједе у америчком државном дугу и америчким трезорским хартијама од вриједности. Додаје и да је Кина дио глобалног покрета који тражи алтернативе доминацији америчког долара и америчкој финансијској хегемонији. Кина је данас, каже, дио БРИКС-а и сарађује са другим земљама на стварању алтернатива.

Када је у питању будућност глобалног финансијског система, сматра да га је добрим дијелом нарушио рат у Украјини и многобројне западне санкције.

- Русија је успјела да овај валутни рат претвори у рат између робе и новца. Запад има новац. САД имају новац. Али Русија има робу. Исто је и са Кином. Кина производи робу. САД имају новац. Дакле, дугорочно гледано, вјерујемо да су они који имају робу дефинитивно у бољем положају, посебно у временима кризе - поручио је Вејвеј.

Наводи и да кинеске компаније које користе јуан за пословање већ чине 54 одсто, у односу на амерички долар који има 41. Каже и да је уведен нови систем плаћања, такозвани ЦИПС, који је алтернатива СВИФТ-у.

- То су данас два аутопута. СВИФТ је стари. Старомодан је и заснован на телеграму. Потребни су дани, најмање три дана, да се склопи посао. При томе се наплаћује много накнада. ЦИПС, међутим, представља потпуно нови аутопут, без рупа у закону. Он је базиран на  високотехнолошкој блокчејн технологији и једна трансакција траје једну или двије секунде и у основи нема накнаде.

Очигледно је да ће све више људи почети да користи ЦИПС. Ово је сигурно застрашујуће за САД и одређене западне кругове и њихов финансијски систем. Али то је неизбјежно, да СВИФТ монопол постане прошлост. Истина, ако погледамо употребу долара у свијету данас, он се и даље користи много више него кинески јуан. Али ако погледамо трговину робом, кинеска валута се већ брзо креће. Мултиполарност је већ ту, али оно што нам је потребно је мултиполарни свјетски поредак. Ово је још у настајању. Русија је једна врста револуционара који жели да сруши систем којим доминира Америка. Кина је, с друге стране, реформатор. Заједничка црта ове двије земље јесте што гледамо у будућност - каже Вејвеј.

КОРАК ИСПРЕД СВИХ

А да ова многољудна земља гледа у будућност, може се  видјети из њених пројеката. Недавно је отворена прва арктичка експресна рута на свијету између Кине и Европе. Према писању кинеских медија, ова арктичка рута повезаће главне кинеске луке, укључујући Нингбо, Шангај, Ћингдао и Далијан, са једне стране, и кључне европске луке попут Феликстоуа у Великој Британији, Ротердама у Холандији, Хамбурга у Њемачкој и Гдањска у Пољској са друге стране. Ово ће, како наводе, бити најбржа рута за контејнерски превоз између Кине и главних европских базних лука и скратиће период допреме робе за чак 18 дана.  

Ова рута не само да значајно скраћује вријеме путовања и транспорта, помажући домаћим компанијама да смање трошкове и побољшају ефикасност, већ има и важан стратешки значај јер смањује и ризике од блокада или ограничења, осигуравајући већу аутономију и безбједност у транспорту. Поред тога, ова рута је повезана и са руском арктичком зоном ресурса, за коју се процјењује да садржи 30 процената неоткривеног свјетског природног гаса и 13 процената неоткривене нафте.

Један појас, један пут

Кина је изразила спремност да заједно са земљама чланицама БРИКС-а спроведе иницијативу "Један појас, један пут". Њен циљ је побољшање постојећих и стварање нових трговинских и транспортних коридора који повезују више од 60 земаља Централне Азије, Европе и Африке, а који имају за циљ промоцију развоја трговинских односа између њих и Кине. Многе земље су већ потписале сарадњу - више од 150 земаља и 30 међународних организација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.