Политика
Фото: агенције
БАЊАЛУКА – У фотељу резервисану за БиХ у Уједињеним нацијама (УН) крајем године требало би да засједне дипломата из реда српског народа што ће дати нови вјетар у леђа политичком курсу републичког врха у настојањима да се ствари врате на темеље изворног Дејтона који и јесте креиран и потписан на америчком тлу.
БиХ има више од 50 амбасада, генералних конзулата и мисија широм свијета. Амбасадоре именују чланови Предсједништва БиХ, односно сваки члан, и то према националности, уз неписано правило да се једни другима не мијешају у избор дипломата на које имају право из своје квоте.
Позиције које изазивају највише пажње посљедњих година су оне са адресом у Вашингтону и Њујорку, посебно имајући у виду улогу и значај који и за БиХ има Савјет безбједности Уједињених нација (СБ УН).
У свјетлу појачане дипломатске активности званичника Републике Српске са представницима администрације предсједника САД Доналда Трампа те посљедње дебата у СБ УН, током које је отворене речено да се иде ка смањењу међународног протектората у БиХ, стигла је потврда и да је на видику ротација кадрова у Њујорку.
Додикова порука
Предсједник СНСД-а Милорад Додик је, како су пренијеле агенције, поручио да Српска мора гледати како да још ојача односе са новом администрацијом САД која има другачији начин посматрања свијета, јер нису глобалисти, већ реалисти. Он је подсјетио да је Трамп у првим корацима најавио да неће градити државе и нације, отказао УСАИД и Сороша.
- Док смо ми то подржавали, у Сарајеву су агитовали за Камалу Харис, као и сам Кристијан Шмит. Када смо једном од пет најмоћнијих људи у САД у 10 минута представили нашу ситуацију, питао нас је како смо остали нормални. То у претходним администрацијама нисмо могли ни да сањамо - рекао је Додик за "Политику".
На констатацију да је српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић званичник који посебно често борави у САД и на питање шта се договара са Вашингтоном, Додик је рекао да постоје и посјете које јавност не испрати.
- Покушаћемо још понешто да урадимо. Ми се бавимо пословима Републике Српске, много тога је везано за њен међународни статус. Покушавамо да изградимо позицију - постоје добици, али и неки губици, као што је исход везан за нашег пријатеља Виктора Орбана, што нас је погодило. Крајем године Српска шаље свог амбасадора у УН. Сасвим лијепу увертиру нам је направио Златко Лагумџија, понашајући се мимо свих ставова БиХ - нагласио је Додик.
Политиколог и стручњак за геополитичке односе из Београда Александар Павић истиче да су претходни амбасадори у УН долазили из бошњачког народа те веома често износили ставове само једног народа који су редовно били уперени против Српске.
- УН је светски аудиторијум и због тога је важно да овог пута представник српског народа буде у УН и неће бити више злоупотреба – изјавио је Павић за "Глас".
Тренутно стање
Данашња дипломатија се, појашњава, дјелимично води преко дипломата.
- Води се у јавности, путем медија, наратива. Медијска присутност амбасадора у УН је већа него амбасадора на другим местима па је и зато то веома важна позиција, уз чињеницу да јој је седиште у САД. Под Трамповом администрацијом је још важније бити присутан у Америци. Они нису робови прошлости кад је реч о америчкој, западној политици према БиХ и Српској и то треба максимално искористити. Одлично је што ће и ова промена у фотељи да се деси за време Трамповог мандата – рекао је Павић који сматра да ће дипломата из реда српског народа бити далеко досљеднији бранилац Дејтона од претходника, посебно оних које је на ту позицију слало Сарајево.
Избор дипломатских представника БиХ спада у домен Предсједништва БиХ које, према Уставу, надлежно за вођење спољне политике.
На списку надлежности је именовање амбасадора и других међународних представника БиХ, од којих највише двије трећине могу бити одабрани са територије ФБиХ те представљање БиХ у међународним организацијама и институцијама.
Осим тога, републичким Уставом је прецизирано да предсједник Републике предлаже амбасадоре и друге међународне представнике БиХ из Српске. Осим мисије при УН, БиХ има сталну амбасаду у Вашингтону.
Консензус
Пословником о раду Предсједништва БиХ је прецизирано да чланови одлуке у сфери спољне политике настоје усвојити консензусом, а то важи и за избор, односно именовање амбасадора и других међународних представника БиХ.
У случају непостизања консензуса, два члана Предсједништва ипак усвајају одлуку, али је такав акт могуће прогласити деструктивном за витални интерес ентитета из којег долази члан који није гласао "за".
Уколико је то српски члан, коначну одлуку доноси Народна скупштина. Ако, према правилима, двотрећинска већина у Скупштини потврди вето у року од десет дана, оспорена одлука Предсједништва не ступа на снагу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
