Када стиже одлука у случају "Додик"

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Уставни суд БиХ је узео у рад предмет који се односи на предсједника Републике Српске, а одлука би требало да буде позната крајем септембра, потврђено је у тој правосудној институцији.

- Када буде довољно анализиран и спреман за расправу и одлучивање, о њему ће се одлучивати на пленарној сједници. Прва наредна пленарна сједница на којој ће се одлучивати о тим предметима планирана је крајем септембра - рекао је за "Глас" предсједник Уставног суда БиХ Мирсад Ћеман.

Додика је, у својству предсједника Републике, Суд БиХ осудио на годину дана затвора и шест година забране обављања те функције зато што није испоштовао одлуке Кристијана Шмита, којег Српска не признаје за високог представника у БиХ јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН.

Ипак, услиједила је, по основу правоснажне пресуде Суда, одлука Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ којом је Додику одузет мандат предсједника и најављено да ће бити расписани пријевремени избори, али је најављено да ће одбрана уложити жалбу на одлуку након што службеним путем заприми одлуку ЦИК-a, тако да тај став још није правоснажан.

Правна борба је настављена и другим путем. Тим одбране је у петак упутио и захтјев Уставном суду БиХ за привремену мјеру у којем се тражи забрана извршења пресуде.

Тим потезом Додиков правни тим тражи својеврсно "замрзавање" пресуде до коначне одлуке Уставног суда. Тврде да за то постоје услови, имајући у виду начин на који се судило предсједнику Републике.

Саговорник "Гласа" упућен у рад Суда истиче да je из ранијих одлука јасно да не може закон са нивоа БиХ дерогирати Устав ентитета и да је то заправо и кључна ствар у овом процесу.

О привременој мјери би, наиме, према правилима Суда требало да одлучује Мало вијеће, али оно у овом моменту није легитимно јер га чине предсједник и два потпредсједника из реда конститутивних народа, а представника Срба у овом моменту нема међу судијама.

Одлука ће бити донесена на пленарној сједници у чијем раду учествују све судије, укључујући и троје странаца због којих Српска одбија да именује двоје судија из Српске, тражећи усвајање закона о Уставном суду БиХ и да њих троје замијене домаћи стручњаци.

Сједница би, како истиче наш саговорник, требало да буде заказана брзо јер је, између осталог, и правилима Уставног суда БиХ прописано да изборна материја има приоритет, а управо о томе се и ради у овом случају, односно о изабраном званичнику и одлуци о његовом статусу од стране ЦИК-а.

Једна од могућих опција је да Суд усвоји привремену мјеру до одлучивања по апелацији, а да то буде на првој идућој редовној сједници, која би могла бити већ у септембру.

- Овдје се ради о огромном уставном питању и од одлуке суда и зависи оцјена укупног уставног поретка БиХ. Не постоји ништа приоритетније - истакао је наш саговорник.

На питање да ли је све стопирано до одлуке Уставног суда, између осталог и најава расписивања пријевремених избора за предсједника Српске, истиче да се привремена мјера издаје, између осталог, ако ће наступити ненадокнадива штета.

- У овом случају таква штета би била, на примјер, ако се закажу избори па пониште. Паметни људи би чекали став Уставног суда - рекао је саговорник "Гласа" који је нагласио да је овај потез значајан из разлога јер je, чак и ако на крају буде одбијен захтјев за привременом мјером, отворен пут одбрани да директно иде ка Европском суду за људска права у Стразбуру.

- Све и да се одбије тај захтјев, отвара се пријеки пут за Европски суд, односно за подношење њима захтјева за привремену мјеру и тиме би се рекло да су, у односу на БиХ, правни лијекови неефективни - закључио је извор "Гласа" близак Уставном суду БиХ.

Слична очекивања има и савјетник предсједника Српске Марко Ромић.

- Ако Уставни суд прихвати захтјев за привременом мјером, правоснажна пресуда се онда не извршава - рекао је Ромић за "Глас" додајући да је ЦИК, а као једино исправно рјешење, могао само да констатује да не може одузети мандат изабраном предсједнику јер је то противно Уставу Српске.

Став о цјелокупноj ситуацији усљед пресуде и одлуке ЦИК-а ускоро ће дати и Народна скупштина.

Једна од тачака на посебној сједници, чији датум одржавања још није познат, је и Информација о пресуди Суда БиХ и одлуци ЦИК-а.

У информацији пише да је нелегитимни Шмит 2024. одлуком наметнуо измјене Изборног закона којим су прописани разлози за престанак мандата прије времена. На листу разлога је додата правоснажна судска пресуда, а сам Шмит је годину раније допунио и Кривични закон БиХ.

- Јасно је да је неизабрани, нелегални и нелегитимни странац темељно припремао правни и политички терен да би покушао из политичког живота елиминисати демократски и од народа одабраног предсједника Републике Милорада Додика - пише у информацији, уз подсјећање да је Шмит одлуком наметнуо и кривично дјело "неизвршавање одлука високог представника".

Члан 87. Устава наводи да предсједнику Републике престаје мандат прије истека времена у случају оставке или опозива. Из тога произлазе тврдње да међу уставним разлозима није ни пресуда ни одлука.

- Изборни закон не може проширивати разлоге за ранији престанак мандата, јер су ови разлози уставна материја, коју закон не може да додатно разрађује и дописује - пише и у информацији која је достављена посланицима.

О позицији предсједника говори и наредни члан Устава.

- Предсједник Републике је одговоран грађанима и они га могу опозвати истим поступком по коме су га и изабрали - пише у информацији гдје је и наглашено да је Изборни закон БиХ правни акт ниже правне снаге од Устава Српске и самим тим не може имати првенство примјене у односу на Устав.

Пријевремени избори

У ЦИК-у се, с друге стране, позивају на Изборни закон и наглашавају да су по том основу дужни да доносе одлуку о престанку мандата изабраном члану органа власти те усвоје одлуку о расписивању пријевремених избора којом се утврђује тачан датум одржавања избора.

- Пријевремени избори биће одржани у року од 90 дана од дана распуштања изабраног органа, односно престанка мандата у складу с уставом и законом.

Од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 30 нити више од 90 дана - пише у Изборном закону БиХ.

У овом моменту ни парламентарне странке немају исти поглед на то. И док се опозиција, осим ПДП-а, чак и спрема за пријевремене изборе, у странкама које чине већину или категорично то одбијају или поручују да је потребно управо сачекати вијест из правосуђа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.