Јовановић: Ревизија Дејтона води у конфликт

БЕОГРАД- Бивши југословенски шеф дипломатије Живадин Јовановић оцијенио је да ревизија Дејтонског мировног споразума води у конфликтно стање, с обзиром на то да је њим окончан дугогодишњи рат, као и да би његово "распакивање" значило приближавање претконфликтном стању, што не би требало да буде у интересу Европе.

"Они могу да покушају да чине све, али тако изазивају ђавола. Могу да добију нешто на шта нису рачунали, а то је неприхватање наметнутих решења од Срба", рекао је Јовановић, који је предсједник Београдског форума за свет равноправних.

Он сматра да се високи представник у БиХ уздигао у ауторитарну институцију, те подсјећа да је Њемачка 1997. године октроисала овлаштења високог представника мимо Дејтонског споразума.

Јовановић је рекао да, када Србија каже да Дејтонски споразум мора да се поштује, то не предстаљва мијешање у унутрашње ствари БиХ јер је тадашња Југославија /чији је правни насљедник Србија/ један од гараната и потписника тог међунаордног уговора.

Бивши шеф дипломатије некадашње Југославије Владислав Јовановић истакао је да је Дејтонски споразум међународни уговор који је недодирљив, а да захтјеви за његову ревизију носе могућност његовог урушавања и враћања на стару ситуацију.

"Ма колико неко био незадовољан тим споразумом, он је резултат компромиса. Не ваља изазивати судбину и пуштати духове из боце. Тим пре што су жеље народа из БиХ супротне", оцијенио је Јовановић за "Политику" поводом 25 година од потписивања Дејтонског споразума.

Он је додао да су "вјетрови" из ЕУ и НАТО-а у корист јачања централних органа БиХ непринципијелни, али и потпаљивачки, јер релативно контролисану ситуацију усмјеравају ка непознатом, што може поново да врати БиХ у хаотично стање.

"Илузија је да један конститутивни народ и ентитет могу притисцима и заплашивањем да натјерају на капитулацију, на пристанак на централизовану БиХ", рекао је Јовановић.

Он је напоменуо да је, с друге стране, међународна заједница Албанцима на Косову и Метохији дала право на самоопредјељење иако су национална мањина у Србији, и чак признала њихову "државу".

Према његовим ријечима, сва та права ускраћена су Србима у БиХ, који су одувијек били конститутиван народ на тој територији, тако да је тај двоструки стандард тешко схватљив и прихватљив за европску и међународну јавност, поготово у данашњим геополитичким приликама.

Јовановић је истакао да је Република Српска, пристанком да остане у БиХ, поднијела жртву која није била мала, а на то је пристала само под условом да буде у потпуности равноправна са БиХ и да српски народ буде заштићен од мајоризације, што сада покушавају да јој ускрате.

"Срби су желели да остану у Југославији, па је Република Српска деведесетих година имала право на то опредељење. У Дејтону су пристали да остану у БиХ, што је за њих било најмање пожељно решење", каже он.

Јовановић оцјењује да је рат у БиХ почео након што је амерички амбасадор наговорио лидера СДА Алију Изетбеговића да повуче потпис са Кутиљеровог плана из 1992. године, који су Срби и Хрвати потписали и којим се могло избјећи крвопролиће, те да се сад поставља питање да ли је био неопходан тај рат будући да се Дејтонски споразум вратио идејама Кутиљера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.