Јеринић: Није ми дозвољено да положим вијенац на спомен-костурницу

ДОБОЈ - Градоначелник Добоја Борис Јеринић рекао је да му данас није дозвољено да положи вијенац на спомен-костурницу и обрати се поводом обиљежавања 105 година 105 година од интернације Срба у логор у Добоју, граду који деценијаа гаји и чува сјећање на те мученике и страдалнике.

Јеринић је рекао да он, како год се звао и којој политичкој опцији припадао, овај чин осјећа као патриотски дуг, обавезу и поштовање према прецима, те је упитао коме је уопште било потребно да баца и сјенку скандала изнад костију тих жртава.

Он је подсјетио да је добојски логор, једно од три највећа стратишта Срба у Великом рату, дуги низ година био прекривен велом заборава и занемаривања, а да је тек седамдесетих година добојски публициста Душко Паравац написао књигу о томе да је Добој био сједиште првог концентрационог логора модерне Европе 20. вијека.

Крајем осамдесетих година на чињеницу геноцида над српским народом у том логору, напоменуо је, пажњу је почео скретати тадашњи владика зворничко-тузлански Василије, који је позвао да се на мјесту логорске капије, код данашње жељезничке станице, подигне спомен обиљежје страдалницима.

Јеринић је навео да је тек послије завршетка отаџбинског рата Добој почео да скида вео заборава са логора и да је тадашњи начелник општине Обрен Петровић установио редовну манифестацију која је подразумијевала парастос за 12.000 мучки уморених жртава, махом жена, дјеце и стараца, након чега је полагано цвијеће и прислуживане свијеће на спомен-костурници подигнутој и освештаној 1938. године.

“Читав низ година ову комеморативну свечаност одржавали смо на локалном нивоу, трудећи се да републичким званичницима укажемо на њен значај. Истовремено је упорно понављан позив владике Василија да се подигне споменик на жељезничкој станици”, рекао је Јеринић.

Апел је најзад уродио плодом 2015. године када је донијета одлука Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, да се 27. децембар, датум почетка интернације 1915. године, уврсти у календар значајних датума.

“Нажалост, то је било све од ресорног министарства. И даље је настављена пракса да градске власти Добоја организују и буквало све припреме, а делегација Министарства рада и борачко инвалидске заштите, некада с министром на челу, некада не, долазила је из Бањалуке с вијенцима, обавила церемонијал и то је било то”, истакао је Јеринић.

Он одговорно тврди, јер је, како је рекао, био присутан састанцима и договорима, да је од предсједника Пододбора за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимира Дуњића захтијевано да све припреме.

Подсјетио је да је у неколико наврата у Центру за културу припремана академија уз учешће културно-умјетничког програма и свих пратећих елемената, а комплетне трошкове и организација обављали су они у Добоју.

“Министрово је било само да се појави. Врхунац свега је био потенцијални споменик, око кога су преговори вођени неколико година. Чињеница је једна једина, тачна и непорецива - тадашњи градоначелник Обрен Петровић је пресјекао расправу, издвојио пола милиона КМ из буџета и споменик је угледао свјетло дана 1. јула 2016. године”, навео је Јеринић.

Он је додао како је о трошку и организацији града Добоја на пригодној манифестацији био је и министар рада који је дочекан као уважени гост.

Јеринић је рекао да је, “истини за вољу делегација Министарства рада посљедњих година доводила четири глумца у униформама српских војника Великог рата, малу говорницу и двије заставе, које би инсталирали за вријеме полагања вијенаца на спомен-костурницу” будући да је “требало оправдати трошкове из буџета намијењене за ово обиљежавање, у висини од 5.000 КМ, без горива и дневница”.

Стога, каже, сваком нормалном човјеку је схватљиво његово огорчење данашњим догађајем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.