Фото: Јелена Пономарјева: Главни циљ демонстрација у БиХ - уништење Српске
Београд - На таласу социјалног незадовољства западне специјалне службе и агенти крупних транснационалних корпорација настоје да у у БиХ проведу сценарио „обојене револуције“, чији је циљ свргавање руководства Републике Српске, упозорава руски експерт за Балкан Јелена Пономарјева.
„Други циљ је преформатирање цијелог дејтонског система, што као крајњи циљ има уништење самог ентитета Републике Српске“, оцјењује у интервјуу Срни Пономарјева, доктор политичких наука и професор Московског државног института међународних односа Министарства иностраних послова Русије.
Пономарјева не сумња да је главни циљ нереда у БиХ стварање услова за коначну ревизију Дејтонског споразума, чија „пузећа“ ревизија траје већ више година, и истиче да грађани Републике Српске треба да буду спремни за најнеочекиваније провокације и приједлоге Запада.
Она сматра да развој ситуације показује да је на дјелу покушај реализације „подлог и злонамјерног плана за уништење Републике Српске“, која је доказала своју стабилност и одрживост, а то се планира ради економских, енергетских и војно-политичких циљева, као што је проширење NATO-а.
Пономарјева наводи да је БиХ, како је показала пракса, вјештачка и неодржива творевина, коју Запад држи само са једним циљем - да се не дозволи Србима да створе велику одрживу државу, као и да се поцијепа и, према могућности, преформатира најјачи словенски и православни народ на Балкану.
„Савремена БиХ је фантомска држава. Формално на папиру постоји некаква држава, а у стварности је нема. Она није у стању да оствари економски развој, да гарантује безбједност својих грађана, да самостално проводи унутрашњу и спољну политику. Чак и устав земље су написали посредници“, истиче она.
Пономарјева сматра да даља судбина БиХ зависи не толико од њеног унутрашњег стања колико од потреба Запада, који посредством ње врши индиректан утицај на цијели регион, а чим таква потреба нестане, она ће бити уништена.
Она оцјењује да моменат за почетак организованих протеста није случајан и да јачање позиције Русије на свјетској сцени, енергетски успјеси и „Јужни ток“, очигледно, „раздражују“ њене западне противнике, због чега су покренули контраударе у разним правцима, посебно их усмјеривши на руске савезнике - Србе, које желе да „баце на кољена“.
Пораз Запада у Сирији, очигледан неуспјех његове тактике у Украјини, сматра Пономарјева, присиљавају га да активира процес унитаризације БиХ и њеног скорог уласка у NATO, а посебну љутњу западњака изазива курс Бањалуке усмјерен на политичку и економску сарадњу са Русијом, прије свега о питању реализације „Јужног тока“.
„Да не би дозволили успостављање тијесне дугорочне сарадње Русије и Републике Српске, која ће довести Српску на ниво развоја који ће бити недостижан за Федерацију БиХ, амерички политичари промовишу план уређења БиХ према кантоналном принципу, без садашњих унутрашњих граница, успостављених Дејтонским споразумом“, истиче Пономарјева у интервјуу Срни.
Она наводи да су западне специјалне службе почетком фебруара испровоцирале нереде у Сарајеву и већим градовима Федерацији, искористивши незадовљство локалног становништва, те да се рачунало да ће се нереди проширити и на Републику Српску.
Високи представник Валентин Инцко прилично сумњиво пожурио је да изјави да ће у БиХ бити упућене европске снаге, ако нереди не стану, подсјећа Пономарјева.
„Доказ да су нереди били раније организовани и припремљени показује и позив невладине организације 'Удар', на челу са Алдином Ширановићем, која је позвала на масовне протесте због политике власти у земљи, али и на одустајање од садашњег устројства БиХ и укидање Републике Српске.
Организатор у жсјенциж потеста је предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић, који је ревносни противник Милорада Додика“, тврди Пономарјева.
Што се тиче уласка Србије у ЕУ и NATO, Пономарјева истиче да ће, ако до тога дође, то значити издају сјећања на све оне који су погинули и настрадали у два свјетска рата, као и коначно губљење суверенитета за Србију, која ће се претворити у полуколонију, а доћи ће и до коначне тајкунизације економије и политике у земљи, док ће се велика већина Срба наћи испод црте сиромаштва.
„Ако Србија ипак некада буде примљена у NATO и ЕУ /у NATO увијек примају прије пријема у ЕУ/, Москва ће наставити да развија односе - економске, политичке, хуманитарне са новом поевропљеном Србијом, мада је јасно да резултати те сарадње неће бити онакви какви би били ако би Србија остала независна од Брисела и Вашингтона“, појашњава она.
Пономарјева има најпесимистичније прогнозе када је ријеч о такозваном „косовском дијалогу“ и претпоставља да ће се он формално завршити тиме што ће званични Београд коначно признати све услове ЕУ...
„У исто вријеме, званично признање не значи национални консензус о овом питању. Прави Срби никада се неће сагласити и неће се помирити са таквим рјешењем, што значи да ће, да парафразирам Бродела, 'прерасподјела историјских карата бити неминовнаж“, каже Пономарјева.
Што се тиче руског утицаја на Балкану, може се говорити само о привременом повлачењу Русије, наводи Пономарјева, и оцјењује да ће Москва у овом тренутку наставити да активно развија најширу економску и хуманитарну сарадњу са српским народом и политички ће да осуђује акте агресије и вандализма.
„Русија се неће никада сагласити са крвавим мјерама које користи Запад да би упоставио своју владавину“, закључује Пономарјева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.