Једнима богатство, другима сића за године у затвору

Бањалука - Висина надокнаде за дан проведен у притвору у БиХ није одређена и препуштена је на вољу судијама које одлучују о сваком случају посебно, па неки иза решетака излазе са богатством, а неки са сићом.

Милош Ступар, који је у неоснованом притвору одлежао скоро пет година и био без доказа осуђен на 40 година робије због ратног злочина у Сребреници, након ослобађања је добио свега 84.000 КМ одштете. Ступар је рекордер по времену проведеном у притвору којег је Суд БиХ ослободио кривице, али је уједно и један од оних који су добили најмању одштету. У јулу 2008. године био је осуђен на 40 година затвора, а судије су утврдиле да као командант Другог одреда Специјалне полиције није казнио подређене који су учествовали у убиствима Сребреничана у Земљорадничкој задрузи Кравица 13. јула 1995. године. Апелационо вијеће Суда БиХ га је, међутим, у мају 2010. године ослободило јер је утврђено да он нити је био командант тог одреда нити је над његовим припадницима имао ефективну контролу до 14. јула те године.

Ступар каже за "Глас Српске" да је на крају правне битке добио одштету која износи 50 марака по дану боравка у неоснованом притвору. За њега је тај износ апсурдан, јер починиоци кривичних дјела могу да дан затвора држави плате 100 марака како би избјегли одлазак у затвор.

- Од четири године и седам мјесеци, само годину и седам мјесеци сам био у затвору због првостепене казне од 40 година. Иако сам прошао кроз страшан притисак, ништа ми није признато за наношење душевног бола. Штета је, у ствари, немјерљива, то се ничим не може надокнадити, али оно што сам  добио је мизерија - каже Ступар.

Док су многи за годину незаконитог притвора добијали и по 150.000 марака, Ступару није пошло за руком да добије већу надокнаду ни послије уложене жалбе на досуђених 84.000 КМ. Његов захтјев је био 200.000 марака, али му је и у поновљеном поступку досуђено првобитних 84.000. Његова и жалба правобраниоца БиХ одбијене су као неосноване, тако да је та пресуда постала правоснажна.

Адвокати који заступају бивше оптуженике у таквим поступцима кажу да је висина одштете коју Суд БиХ досуђује оштећенима испод сваког нивоа.

- Ту су могуће и осцилације и махинације. У току поступка за надокнаду штете вјештаци утврђују да ли је притворенику нарушен углед, да ли је претрпио душевни бол и за колики је новчани износ оштећен. Оцјењују укупан боравак у притвору, врсту предмета, кривичног дјела и друге околности. Углавном, све је произвољно. Из досадашњих пресуда може се закључити да одштета, иако се не одређује према дану проведеном у притвору, за дан притвора у просјеку износи око 60 марака - каже један од адвоката.

Предсједник Борачке организације РС Миломир Савчић каже да је Ступаров примјер један од драстичних, али да има још много сличних у којима је људима који су неосновано провели добар дио живота иза решетака досуђена минорна одштета.

- У том истом предмету било је више њих, а не само Ступар. У неоснованом притвору заједно су били око 20 година и држава је морала да им исплати велику одштету, али су, упркос свим понижењима, добили ситницу - каже Савчић.

Правобранилаштво БиХ тренутно води 32 предмета у којима оштећени за неосновани притвор, који је на захтјев Тужилаштва БиХ одредио Суд БиХ, траже 4,29 милиона КМ одштете.

Притвор никоме није користан

У Високом судском и тужилачком савјету БиХ (ВСТС) сматрају да би тужиоци умјесто притвора требало да траже и користе алтернативна рјешења.

- Треба користити јемство, мјере забране, одузимање путне исправе, личне карте, јављање у полицијску станицу. Притвор не дође добро никоме, ни суду, ни тужилаштву, ни породици, ни држави - истакли су у ВСТС-у.

Услови за тражење одштете

правоснажна ослобађајућа пресуда

кривични поступак није покренут

поступак обустављен или је оптужба одбијена

дужи боравак у притвору од трајања казне

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.