Јавор: Потребно је да се зна истина о 30. мају

ПРИЈЕДОР - Градоначелник Приједора Слободан Јавор изјавио је да је 30. мај један од најзначајнијих датума у историји града јер је тог датума 1992. године одбрањен од напада муслиманских и хрватских паравојних формација, те поручио да се данас на достојанствен начин шаље порука да истину о томе треба да знају не само у Републици Српској и БиХ, већ и цијелом свијету.

"Изгубили смо животе наших суграђана. Њих 15 је положило своје животе у темеље Републике Српске, 26 их је рањено. Сигурно, један тежак период којег се сјећамо и са горчином и тугом, али исто тако и са великим поносом", рекао је Јавор новинарима у Приједору гдје је данас у оквиру обиљежавања 33 године од одбране одржан дефиле улицама града који је окупио више од хиљаду грађана.

Он је нагласио да је поносан на све храбре јунаке јер су одбранили своје куће и огњишта и поручио да они не смију бити заборављени.

"Желимо да овај дефиле, који смо припремили управо у част свим храбрим јунацима који су одбранили град Приједор, на један миран и достојанствен начин пошаље поруку да смо и те како расположени овдје у граду на Сани за суживот, за мир, уважавање, толеранцију свакога, али једноставно да поштујемо своје", поручио је Јавор.

Славко Бера, био је припадник резервног састава полиције десетак година прије напада на Приједар, сјећа се да је било познато да се на брду Курево изнад града нешто припрема и да су се тамо вјежбале "Зелене беретке", те да је два дана прије напада у насељу Рашковац у којем је живио виђао непознате људе. Он прича да је те ноћи био распоређен са још двојицом колега полицајаца на пункт код некадашње Југобанке.

"Пуцало се и ја сам примијетио да нешто није у реду. Изађем вани, кишица почела да пада, нешто је било пола пет. Кад сам, око 15 до пет пошао овим момцима да јавим да се припреме, јер се појачава пуцњава, онда сам осјетио ударац у десну ногу. Пао сам као да ми је неко ноге одсјекло, крај оне жардињере, у неку воду. Послије сам одвезен у болницу и санирана је рана", препричава Бера.

Нади Жујић на данашњи дан погинуо је супруг Бошко у 53. години. То се десило око пет у зору када је из Гашића насеља, гдје је дежурао кренуо ка подвожњаку гдје је било пуцњаве. Превезли су га у болницу, гдје је након пар сати је преминуо, пошто је добио три метка у стомак.

"Након 55 дана се десио други случај. На Куреву ми је погинуо син од 20 година. Испод лијевог ока је задобио метак и на мјесту је остао мртав. Звао се Борислав. Ја не знам уопште како сам преживјела, верујте. Сваки дан сам ишла на гробље, ја и мати и моја ујна. Кад ми се родила унука, онда ми је било лакше, од старијег сина. И сад, хвала Богу, имам још праунуку. И то ме мало тјеши", говори Нада.

У оквиру обиљежава 33 године од одбране, служен је парастоса у Цркви Свете Тројице и положени вијенаци и прислужене свијеће у згради ПУ Приједор и код споменика "За крст часни" и "Камени цвијет". Потом је услиједио дефиле.

На данашњи дан 1992. године у одбрани од напада муслиманских и хрватских паравојних формација погинуло је 15, а рањено 26 припадника војске и полиције Републике Српске.

У мају 1942. године Приједор је био прва ослобођена територија у поробљеној Европи.

Обиљежавање ових годишњица почело је синоћ промоцијом спота "Приједоре, граде мој" и монографије "Рукометни клуб Приједор 1992-1995". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.