Јавном сектору упутили 500 препорука

Бањалука - Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске послала је лани на адресе републичких институција, локалних заједница и других установа које су под њиховим кровом готово 500 препорука с циљем отклањања уочених грешака и пропуста, а анализа стања на терену је показала да бројне коцкице још нису дошле на своја мјеста.

Резултати посљедњег ревизорског циклуса, који је трајао од септембра 2017. до краја августа прошле године, сумирани су у годишњем извјештају Главне службе за ревизију који је достављен у Народну скупштину РС, а о њему ће се посланици изјаснити на сједници крајем јануара.

Главна служба је, у том периоду, у оквиру 63 издата извјештаја дала 473 препоруке, што је за 155 мање него годину раније, од којих се већи дио односи на отклањање неправилности и грешака уочених у финансијским извјештајима, а остатак на пропусте који су уочени  у пословању.

Према подацима из Јавног регистра ревизорских препорука, закључно са крајем јула прошле године, више од половине их је потпуно спроведено у дјело, а из Главне службе су упозорили да немају довољно капацитета да у ревизорском циклусу, годину након финансијске ревизије, провјере статус свих препорука.

То, наводе, представља посебан проблем када су у питању препоруке дате субјектима код којих се ревизија спроводи нередовно, односно не годину за годину, као што су јавна предузећа, јединице локалне самоуправе и други.

- Неопходно је јачати ревизорске капацитете за активности на накнадном прегледу статуса датих препорука - категорични су у руководству Главне службе.

У годишњем извјештају ревизори су се осврнули и на ревизије учинка, гдје су анализирали стање у одређеним друштвеним и јавним сегментима, а актуелни ревизијски циклус показао је да у неким стратегијама, стратешко-развојним и планским документима нису довољно наглашени принципи економичности, ефикасности и ефективности.

У процесу планирања, према наводима ревизора, не постављају се јасни стратешки и оперативни циљеви, планске и програмске активности, а у неким случајевима приликом предлагања и креирања одређених мјера није  рађена претходна анализа и евалуација постојећег стања.

- Постојећи систем извјештавања није оријентисан ка учинку. Извјештаји и информације институција јавног сектора не садрже податке и информације о оствареним резултатима, постигнутим циљевима, утицају резултата на постизање утврђених циљева, имплементацији усвојених стратегија и политика, нити су поуздана основа за оцјену рада у погледу економичности, ефикасности и ефективности - наведено је у годишњем извјештају.

Недовољна је координација између институција на републичком и локалном нивоу у погледу спровођења одређених активности у којима надлежности имају и институције републичког и локалног нивоа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.