Фото: Јахорина економски форум: Пут у ЕУ стратешки циљ, али без чињења штете РС
Јахорина - РС треба да остане на путу који води ка Европској унији и то остаје њен стратешки циљ, али не може дозволити да у том процесу остане без Уставом загарантованих надлежности, аутономије и идентитета.
Уз тај закључак спуштена је завјеса на дводневни "Јахорина економски форум" на којем је посљедњи панел био посвећен теми "У сусрет ЕУ - пут којим идемо". Званичници, политичари и представници академске заједнице из неколико земаља размотрили су да ли је то пут којим РС треба да се креће, гдје је њено мјесто у том процесу и шта тиме добијају грађани и привреда. Највећим дилемама и изазовима од којих зависи и европски пут БиХ, али и проширење ЕУ означени су мигрантска криза, цијена нафте и референдум о останку Велике Британије у Унији.
Премијер РС Жељка Цвијановић истакла је да данашња ЕУ није она какву смо изучавали са јединственим правилима која важе за све.
- Мигрантска криза показује рањивост ЕУ и њену неспособност да се ухвати укоштац са великим изазовима и кризама. Мигрантска криза урушава Шенген, који је једна од великих тековина ЕУ. Имамо Вишеградску групу која показује непослушност према ставовима ЕУ. На сцени је тихи или јавни бојкот Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке које се не слажу са квотама ЕУ за прихват миграната тражећи и заштиту Европског суда за људска права. Такође, имамо подјелу о присуству НАТО-а на источној граници ЕУ - казала је Цвијановићева и додала да је нови изазов референдум у Великој Британији и да ће, иако вјерује да ће већина Британаца гласати за останак у ЕУ, услиједити институционалне промјене.
РС јесте мјесто у ЕУ, али је Цвијановићева упозорила да мора да зна куда се креће и да води рачуна о промјенама које се тамо дешавају.
- ЕУ није положила испит на Балкану на свим стварима. Општи услови за ЕУ били су јединствени за све и једина разлика била је у јединственим условима за сваку земљу кандидата. За земље Балкана индивидуални захтјеви су, међутим, постали доминантни у односу на опште. Македонија и БиХ су имали потпуно другачије захтјеве у области полиције и јавне управе. Код БиХ ти услови подразумијевају централизацију и добили смо низ хибридних институција. Наиван је свако ко мисли да ће БиХ стићи до ЕУ уколико не постоји доза реалности да буде прихваћена каква јесте - децентрализована. Не може ме нико убиједити да је децентрализација препрека за ЕУ, јер за то постоје примјери у Белгији, Њемачкој, Шпанији и Великој Британији, које имају своје специфичности. РС жели да се креће ка ЕУ на основу таквих примјера и да задржи своју аутономију, али смо наишли на неразумијевање и зато се не налазимо много ближе него ранијих година - рекла је Цвијановићева.
Оцијенила је да политичко Сарајево жели све да централизује и приграби себи надлежности иако је све требало да буде усаглашено механизмом координације.
- Зато смо данас далеко од кандидатског статуса. Ма колико се трудили да шаљемо позитивну слику, неријешени проблеми као што су механизам координације, попис становништва или случај "Сејдић и Финци" ће нас сачекати иза кривине. ЕУ је потенцирала реформску агенду како бисмо заборавили на крупна питања, али ми се тиме не крећемо ка ЕУ - оцијенила је премијер РС.
Упркос свим проблемима, она је казала да је циљ да се крећемо према ЕУ, али уз опрез, јер се рањена Европа од 2008. налази у кризи јачег или нижег интензитета, што спутава став да се треба десити проширење Уније.
- Треба да останемо на ЕУ путу и то остаје наш стратешки циљ, али морамо да разумијемо процесе у ЕУ и на нашем простору и да се томе прилагођавасмо, јер ће се Унија сигурно трансформисати. Кретање ка ЕУ мора бити засновано на уставној структури БиХ и механизму координације, јер другачије и нема сврхе с обзиром на то да имамо мноштво других децентрализованих држава - навела је Цвијановићева и додала да треба водити рачуна и о осталим партнерима као што је Русија, посебно због њеног потентног тржишта.
Министар за економске односе и регионалну сарадњу РС Златан Клокић казао је да је Влада препознала значај приближавања ЕУ и започела прилагођавање домаћег законодавства правним тековинама ЕУ.
- РС жели да остане видљива на европском путу, али је тај процес често злоупотребљаван за ново моделирање дејтонског уређења БиХ - казао је Клокић.
Професор Економског факултета Универзитета у Љубљани Владо Димовски казао је да је у Словенији на почетку процеса европских интеграција владала еуфорија, али да се касније све претворило у супротност.
- Власт која је увела Словенију у ЕУ, НАТО, ММФ и друге међународне организације је изгубила изборе. У почетку је била еуфорија и имали смо економски раст до 2008. када смо почели ударати главом о зид - истакао је Димовски.
Описујући посљедице уласка Словеније у ЕУ на њену привреду, Димовски је казао да је учешће пољопривредног сектора у привреди сведено на два одсто, а да је у индустрији дошло до тешких посљедица.
- Словенија нема више великих компанија које су разорене, а на њихово мјесто је ушао страни капитал и постали смо огранак страног капитала. Задуженост се енормно повећава и још се налазимо у стагнацији из које не знамо да изађемо. Помјерили смо се са источних на западна тржишта што је било негативно у погледу конкурентности. Ту се дешава процес денационалности - рекао је Димовски.
Замјеник градоначелника Беча Јохан Гуденус међу ријетким панелистима на првом економском форуму на Јахорини прекидан је аплаузима присутних. Он је изнио низ критика на политику коју спроводи ЕУ.
- Аустрију понекад схватамо као лудака који превише слуша. Идеја ЕУ је била добра, али је она постала другачија и ми се са таквом ЕУ не слажемо. ЕУ почиње да одузима државама њихов суверенитет и то је неприхватљиво - истакао је Гуденус.
Он је истакао да у посљедње вријеме не може да се сјети добре ствари коју је урадила ЕУ.
- ЕУ је на захтјев САД увела санкције Русији што је фатално. Ово је економски рат у којем САД користе ЕУ против Русије. ЕУ преговора са Турском коју Реџеп Тајип Ердоган удаљава од Европе и питам се докле је ЕУ спремна да иде. Турска није дио Европе и никада не смије да постане чланица ЕУ. Европу смо наслиједили од предака, а ЕУ ће све уништити ако овако настави. ЕУ је потребна Русија, Русија је дио Европе - казао је други човјек Беча.
Шеф Центра за источноевропске студије при Руској академији
Наука Наталија Куликова представила је резултате истраживања о посљедицама са којима су се суочиле економије земаља источне Европе након уласка у ЕУ.
- Илузије и резултати у погледу ЕУ се драстично разликују. Искуство држава које су то прошле је веома важно за РС. Само мали број најјачих предузећа је успјело да извезе своје производе на тржисте ЕУ, а сви остали су изгубили отварањем својих тржишта. Тржиште је преплављено робом из Европе и домаћи произвођачи су изгубили утакмицу или су потпуно нестали. Читаве индустрије нису издржале конкуренцију са запада - истакла је Куликова и додала да се слобода кретања капитала односи само на западни капитал, а да се слобода кретања радника свела на пут у једном правцу због чега земље источне Европе губе своје људске ресурсе.
Јоргос Кремлис из Европске комисије казао је да је ЕУ ушла у велику кризу, али да се залаже за њено проширење уз услов да је учине ефикаснијом.
- БиХ је јединствена у смислу уређења и због тога преговори са ЕУ морају одговарати њеној структури. РС мора имати снажну улогу. Заштита ентитета мора бити обезбијеђена и зато је потребан механизам координације. БиХ треба повећати и капацитет да апсорбује помоћ из претприступних фондова ЕУ - рекао је Кремлис.
Француски посланик у Европском парламенту Едвард Феранд казао је да ће БиХ имати јасне бенефите од приступања ЕУ, али ће претрпјети и штету у привреди и изгубити дио суверенитета - истакао је Феранд.
Декан Правног факултета у Бањалуци Витомир Поповић казао је да сложен правни механизам ЕУ није лако ставити у функцију у земљама кандидатима наводећи као примјер да су правни прописи садржани на 120.000 страница.
- Имплементација прописа ЕУ задире у унутрашњу структуру БиХ и руши низ овлашћења које РС има у складу са Уставом преносећи надлежности на ниво БиХ и јачајући централне институције. Механизам координације који не одражава уставну структуру БиХ нема никакву шансу за успјех. РС не треба журити у испуњавању обавеза које од нас траже, али наше законодавство треба постепено да усаглашавамо тако да нам гарантује равноправан положај. РС не смије да се одрекне ниједне надлежности зарад уласка у ЕУ, јер то нису чинили ни други - казао је Поповић.
Професор на Правном факултету у Крагујевцу Радован Вукадиновић истакао је да о националном идентитету посебно треба да воде рачуна мање државе. Неких елемената националног идентитета се, према његовим ријечима, мора одрећи, али о вјери, писму, науци и историји не смије да буде погодбе.
Предсједник РС Милорад Додик рекао је да је Економски форум на Јахорини потпуно остварио своје циљеве и да је РС доказала да има потенцијал да организује форум попут овога.
- Људи имају интерес да дођу овдје, размијене мишљења и едукују се. На овај начин се морамо видјети и идуће године - истакао је Додик.
Извршни директор Удружења економиста РС "СЊОТ" из Бањалуке Саша Грабовац изјавио је да овај форум представља пун погодак када је ријеч о афирмацији економског развоја РС.
- РС је отворена за сарадњу са свим заинтересованим странама и инвеститорима без обзира на земљу и дио свијета из које долазе.
- Привреда РС има капацитет да функционише самостално. Организација и рад заједничких институција БиХ у великој мјери отежава и ограничава искоришћавање пуног капацитета привреде РС, али и у ФБиХ, што би требало у будућности мијењати.
- Сарадња држава региона је изузетно важна за развој и економски раст. С тим у вези, закључено је да треба радити на унапређењу међусобних односа и сарадње.
- Привредна заједница РС представља основни ослонац за развој РС. С циљем убрзања раста и развоја економије РС потребно је, прије свега, заштитити домаће произвођаче, али и обезбиједити повољније услове за рад домаће привреде.
- Монетарна политика је један од кључних фактора за развој привреде и побољшање пословне климе у РС, односно у БиХ. С циљем подстицања домаће потрошње, посебно инвестиционе, требало би донијети мјере које ће омогућити да Централна банка БиХ може вршити додатну емисију новца на начин као што то чине финансијске институције у земљама које имају суверену монетарну политику, а све због подстицања раста економије РС, односно БиХ.
- Организација и рад ентитетских пореских органа је потпуно функционална, но и даље постоје потребе за унапређење пореске политике и јачање капацитета ентитетских пореских органа како би примјена прописа била што ефикаснија, а наплата и расподјела јавних прихода што правичнија, односно како би пореска политика била првенствено стимулативна за привреду.
- Готово све земље западног Балкана имају проблеме са дефицитом буџета. Како би стабилизовале своје буџете, земље региона се ослањају на задужење код традиционалних финансијских институција. С друге стране, земље БРИКС-а и њихове финансијске институције нуде флексибилна и дугорочна средства о чему земље западног Балкана немају довољно информација. Ова тема заслужује озбиљно промишљање како би у будућности били искоришћени повољни услови финансирања.
- Брзи систем регистрације предузећа у РС је у потпуности функционалан. Потребно је континуирано радити на анализирању и надоградњи овог и других система који унапређују пословни амбијент.
- Друштво РС је опредијељено за европске интеграције. У том погледу РС подржава апликацију за чланство БиХ у ЕУ, све институције РС активно учествују у рјешавању изазова са којима се сусрећемо. Нужно је дефинисати механизам координације како су то већ учиниле бројне децентрализоване државе. РС инсистира на поштивању уставних принципа и уставних надлежности. Позиција РС мора бити видљива и уважавана и да се на путу европских интеграција сачува и ојача културни, национални, институционални и привредни идентитет и аутономија РС.
- Олимпијски центар "Јахорина" и "Скијалишта Србије" би требало да раде на моделу повезивања ради унапређења туристичког пројекта између РС и Србије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.