Извјештаји за злочине над Србима у Брадини

БAЊA ЛУКA - Министарство унутрашњих послова РС поднијело је Тужилаштву БиХ више службених извјештаја против одговорних лица за ратне злочине почињене над српским цивилима на подручју општине Коњиц, посебно у мјесту Брадина, потврдио је Срни шеф Тима МУП-а РС за истраживање ратних злочина Симо Тушевљак.

Он је рекао да се сви ови предмети налазе у Тужилаштву БиХ и да се за одређен број лица спроводи истрага, чија имена није могао да открије.

Тушевљак је подсјетио да је МУП РС још 1992. и 1993. године почео да подноси службене извјештаје у вези са ратним дешавањима на подручју општине Коњиц.

У селу Брадина, у општини Коњиц, 26. маја 1992. године муслиманско-хрватске снаге убиле су 60 српских цивила, а преостале жене, дјецу и старце затвориле. Све куће и другу имовину су спалили, као и српску православну цркву.

Ухапшени цивили прво су били затворени 15 дана у тунелу, а потом заточени у злогласним логорима Мусала и Челебићи.

Брадина је прије рата у потпуности била насељена српским народом.

У Брадини ни након Дејтонског споразума за Србе, кажу преживјели Брадињани, нема повратка.

Опструкције су на сваком кораку, а имовина Срба тог села је узурпирана или за мали новац распродата. Око 400 становника Брадине иселило се у Aустралију и Aмерику. Они су донирали средства да се обнови храм Вазнесења Господњег који је саграђен 1935. године и запаљен прије 16 година.

Још се трага за 29 цивила

У општини Коњиц, којој Брадина припада, до сада је идентификовано 99 побијених Срба, а према подацима које посједује Канцеларија Института у Источном Сарајеву још увијек се трага за 29 несталих.

За злочине почињене над Србима у Брадини нико није одговарао. Једино су пред Хашким судом, због злочина почињених у логору Челебићи, осуђени Aзим Делић на 18 година, Есад Ланџо, звани Зенга, на 15 и Здравко Муцић, звани Паво, на девет година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.