Извјештај Влада Српске упућен Савјету безбједности УН: Када се прихвати дејтонска структура, БиХ ће бити функционалнија

Бањалука - БиХ ће постати много функционалнији и успјешнији политички систем када спроведе Дејтонски споразум онако како је написан, а међународна заједница и СДА коначно прихвате њену дејтонску структуру, поручено је у 22. Извјештају Владе Републике Српске.

“С обзиром на то да се наредне године обиљежава 25 година Дејтонског споразума, вријеме је да међународна заједница и све стране Дејтонског споразума потврде своју подршку структури успостављеној Уставом БиХ /Анекс 4 Дејтонског споразума/, на основу којег се већ годинама успјешно остварује и одржава мир у БиХ”, наводи се у првом дијелу Извјештаја који је Влада Српске упутила Савјету безбједности УН.

Супротно многим предвиђањима, додаје се у тексту, у БиХ нису обновљени ратни сукоби, нити је од Дејтона до данас забиљежено значајније међунационално насиље, а кључни разлог дејтонског успјеха лежи у поштовању два ентитета и три конститутивна народа у БиХ.

У извјештају се подсјећа на ријечи некадашњег америчког дипломате Ричарда Холбрука који је 2007. године рекао: “Босна је федеративна држава. Мора и бити структурисана као федеративна држава. Не можете имати унитарну владу зато што би се земља вратила сукобима. И то је разлог што је Дејтонски споразум, вјероватно, најуспјешнији мировни уговор на свијету у посљедњој генерацији, зато што уважава стварност”.

У извјештају се указује на чињеницу да је власт на нивоу БиХ потпуно дисфункционална, а разлог за то не лежи у Дејтону, већ управо супротно - у томе што одбијају да га прихвате кључни чланови међународне заједнице и најутицајнија бошњачка странка - СДА.

“Дејтонски споразум није само зауставио рат, него је донио и формулу за стабилност и демократску власт у земљи са дубоким националним подјелама. Страни званичници веома често и погрешно виде контроле и равнотежу уграђене у дејтонску формулу као сметњу, умјесто као значајне механизме заштите”, наглашава се у тексту.

У првом дијелу Извјештаја истиче се да Дејтонски споразум садржи темељно начело међународног права, а то је самоопредјељење и он није тек привремена обустава ватре или практично рјешење, оглед из реалполитике, већ је био израз и примјена основних начела међународног права, међу којима је кључно право на самоопредјељење.

“Право на самоопредјељење даје живот цјелокупној структури Дејтонског споразума. Дејтонски Општи оквирни споразум у првом члану гласи: жСтране ће спроводити своје односе у складу са принципима изложеним у Повељи Уједињених нација, као и у Хелсиншком завршном акту и другим документима Организације за безбједност и сарадњу у Европиж. У жциљевима Уједињених нацијаж изложеним у Повељи спада и жразвијање пријатељских односа међу нацијама заснованих на поштовању начела равноправности и самоопредјељења народаж”, подсјећа се у тексту.

Влада Српске је у овом извјештају подсјетила и на члан 5 Повеље УН који позива на “поштовање начела равноправности и самоопредјељење народа”, као и Хелсиншки финални акт и Повеља ОЕБС-а из Париза за нову Европу који, такође, признају право на самоопредјељење народа.

“Јасно је да Дејтонски мировни споразум, укључујући Устав БиХ, садржи многе кључне међународне споразуме у којима је изражено право на самоопредјељење. Управо ово начело лежи у основи уставне структуре и механизама заштите који су садржани у Дејтонском споразуму.

Република Српска уважава да право на самоопредјељење није апсолутно право које се упражњава изоловано од других начела међународног права и схвата да у контексту БиХ самоопредјељење треба да се чува и штити у складу са одредбама Дејтонског споразума, а не заобилажењем или одбијањем дејтонске формуле”, истиче се у 22. Извјештају Владе Српске.

У тексту се наглашава да Дејтон штити право на самоопредјељење тиме што ентитетима у БиХ даје широку аутономију и успоставља механизме заштите три конститутивна народа, којима се гарантују права, заштита, глас у власти и мјера политичке аутономије, чиме се уважава њихово право на самоуправу и наводи да дејтонски принципи спречавају централизацију власти у рукама једног народа, регије или политичке странке.

У дијелу Извјештаја који говори о дејтонској формули која је конципирана тако да се на минимум сведе политички конфликт, али се не поштује, наводи се да су проблеми у постизању консензуса на заједничком нивоу својствени вишенационалном државном уређењу као што је БиХ, те да Устав ублажава овај проблем строго ограничавајући надлежности нивоа БиХ, чиме је на минимум сведена потреба за одлучивањем на том нивоу.

“У Уставу БиХ наведено је десет надлежности институција БиХ и каже се да све владине функције и овлашћења, које овим уставом нису изричито дате институцијама БиХ, припадају ентитетима. Нажалост, неуставна централизација надлежности на челу са високим представником саботирала је овај концепт. Таква централизација довела је до честих застоја и криза који су посљедњих година обиљежили власт на нивоу БиХ”, наводи се у овом извјештају.

У овом документу се констатује да је слабљење дејтонских механизама заштите народа у БиХ резултирало раздором, иако је дејтонски уставни систем конципиран тако да штити сваки од три конститутивна народа у БиХ од доминације једног или више других народа.

“Ови механизми заштите су нужни не само да би се обезбиједили мир и стабилност, него и да би народи у БиХ могли да превазиђу међунационалне баријере и сарађују. Тек када народи у БиХ буду осјећали да су потпуно заштићени од доминације других, моћи ће да изграде повјерење и пређу преко националних линија ка заједничким циљевима. Настојања једног народа да доминира над другима донијела су неповјерење и раздор међу народима”, констатује се у Извјештају и наглашава да међунационална сарадња постаје готово немогућа када се један народ осјећа као под опсадом.

У документу се указује на чињеницу да сваки покушај већинског народа да другим народима поручи да се не могу идентификовати са својом историјом и баштином завршава све јачим националним идентитетом тих народа и поручује да тек када све значајније стране прихвате Устав БиХ, националну разноликост и дејтонске механизме заштите конститутивних народа, народи у БиХ ће моћи да поново изграде међунационално повјерење.

У Извјештају се констатује да је субверзија дејтонског система ослабила безбједност БиХ. “Устав БиХ препушта питања безбједности и обавјештајног рада ентитетима. Игноришући ову чињеницу, високи представник је наредио усвајање закона којим је основана Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ и забранио све 'друге цивилне безбједносно-информативне структуре'. Преношење надлежности за сва безбједносна и обавјештајна питања на ниво БиХ подрило је безбједност у БиХ”, истиче се у Извјештају.

У тексту се констатује и да заједничке институције БиХ већ дуго не чине ништа да се супротставе пријетњи од радикалног исламског тероризма са озбиљношћу коју таква пријетња заслужује.

“Министарство унутрашњих послова Републике Српске чини све што је у његовој моћи да смањи све већу пријетњу од исламистичког тероризма у региону и тијесно сарађује са другим безбједносним службама”, пише у тексту у којем се подсјећа да је специјална антитерористичка јединица МУП-а Српске учествовала у обуци са америчким морнаричким “фокама” и другим персоналом за специјалне операције, а у априлу ове године припадници ове јединице били су у САД на обуци из правних аспеката борбе против тероризма.

Иако је Република Српска опредијељена за борбу против тероризма, истиче се у Извјештају, њена способност је ограничена централизацијом надлежности у сфери безбједносно-обавјештајног рада на нивоу БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.