Извјештај РС Савјету безбједности: Лидери у БиХ да промовишу регионалну сарадњу

БАЊАЛУКА - У трећем поглављу 24. извјештаја који је Република Српска упутила Савјету безбједности УН истиче се да је важно да се лидери у БиХ залажу за унапређење односа у региону и избјегавају непотребно неразумијевање.

“Српска и њени лидери раде на унапређењу сарадње са сусједним земљама БиХ, међутим СДА и многи други елементи сарајевског политичког естаблишмента раде управо супротно. Српска, наравно, жели да има добре односе са Србијом, чији су лидери пружили руку и другим земљама у региону у настојањима да се унаприједе односи и његује сарадња”, наводи се у извјештају.

У тексту овог извјештаја се напомиње да је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик недавно на Предсједништву изнио иницијативу о придруживању мини Шенгену као пројекту којим би се укинуле препреке на Балкану и ком су до сада пришли Албанија, Србија и Сјеверна Македонија.

“Српска се нада да ће БиХ придружити мини Шенгену и другим настојањима да се учврсте везе са сусједним државама”, истиче се у трећем поглављу овог документа.

Српска је, такође, подржала договор о нормализацији економских односа између Београда и Приштине постигнут посредовањем САД, а Додик је 16. септембра у својству српског представника посјетио Загреб, гдје се састао са хрватским предсједником Зораном Милановићем и премијером Андрејем Пленковићем.

“Ова посјета је значајан симбол остављања старих анимозитета између Срба и Хрвата по страни и окретања као будућности, те пријатељском односу и сарадњи”, истиче се у извјештају.

Додик и Пленковић постигли су договор о изградњи витално важног моста преко ријеке Саве на граници Хрватске и БиХ, те разговарали о регионалним питањима, као што су миграције и екологија.

“Додик је захвалио Хрватској на подршци европском путу БиХ, а Милановићев кабинет издао је снажно саопштење у ком подржава Дејтонски споразум и каже - жХрватска не може остати пасивна и неће подржати иницијативе у смјеру једностране ревизије Дејтонског споразума које би угрозиле мир и стабилности у БиХ и југоисточној Еуропиж. БиХ може доста тога да научи од Хрватске у погледу евро-интеграција, а помирење Срба и Хрвата је важно за будућу стабилност и напредак региона, што је битно свим етничким групама”, наводи се у извјештају послатом УН.

У документу се наводи да је већина елемената сарајевског политичког естаблишмента реаговала бијесно на поменути састанак, као да помирење Срба и Хрвата нужно представља пријетњу Бошњацима.

“СДА је изричито осудила састанак наводећи да би то могло додатно дестабилизовати ситуацију у БиХ. Номинално жхрватскиж члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић изнио је невјероватну и увредљиву теорију завјере о разговорима, рекавши да жсе никада неће остварити оно што су Милошевић и Туђман у Карађорђеву замислилиж, алудирајући на наводно тајни план из времена рата да се БиХ подијели између Србије и Хрватске”, појашњава се у извјештају.

У овом извјештају се констатује да СДА и њени савезници морају прихватити да добри односи Срба и Хрвата нису пријетња Бошњацима и да национално помирење није игра нулте суме.

“Састанке као што су Додикови разговори у Загребу треба подржати јер подстичу национално помирење, јачају регионалну сарадњу и помажу БиХ да изнесе ригорозне захтјеве европских интеграција. И заиста, тешко је схватити на који начин руководство СДА замишља да БиХ уопште може успјети и напредовати у раду на европским интеграцијама ако се дијалог између сусједних држава осуђују и забрањују”, истиче се у овом документу.

Бошњачки политички естаблишмент, додаје се у трећем поглављу извјештаја, показао је сличан анимозитет и према Србији.

На том плану се наводи примјер да је министар иностраних послова БиХ Бисера Турковић, која је члан СДА, након што је суд у Београду осудио једног Бошњака за ратне злочине и злостављање српских заробљеника 1992. године послала Србији протестну ноту и позвала амбасадора БиХ у Србији на консултације, што говори да Турковићева не представља БиХ, већ своју политичку странку.

“У августу је СДА издала саопштење у ком оптужује предсједника Србије Александра Вучића за жагресију против БиХ са циљем угрожавања њене цјеловитостиж, упркос Вучићевој досљедној подршци територијалном интегритету БиХ према Дејтонском споразуму”, наводи се у извјештају.

У том документу се наводи и да је бошњачки политички естаблишмент реаговао љутитим увредама на резултате црногорски парламентарних избора одржаних 30. септембра, у којима је побједу однијела коалиција која се супротставља црногорском предсједнику Милу Ђукановићу.

Коначно, недавно одржани састанак Александра Вучића, Драгана Човића и Милорада Додика у Београду изазвао је додатне анимозне изјаве бошњачког политичког естаблишмента у којима се имплицира да било који добри односи српских и хрватских политичких личности у региону морају бити нападани као да представљају пријетњу Бошњацима.

“У ствари, српски и хрватски лидери - било у БиХ - континуирано и досљедно наглашавају опредијељеност за Дејтонски споразум као најбољу формулу за одржавање политичке стабилности у БиХ и региону. Најозбиљнија пријетња по стабилност у БиХ и региону нису пријатељски односи Срба и Хрвата, него одбијање СДА да прихвати дејтонске принципе којима се штити равнотежа права свих конститутивних народа у БиХ”, закључује се у трећем поглављу 24. извјештаја Српске упућеном Савјету безбједности УН.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.