Измичу столице да би сачували фотеље

БАЊАЛУКА - Путеви који воде до политичког договора у БиХ готово увијек иду преко трња, а случајно или не, када домаће снаге некако дођу до заједничког става о важним питањима или на корак до тога, на сцени се појави неко ко "измакне столицу", све врати на почетне позиције и удаљи их од преговарачког стола.

Тај "неко" су, сматрају саговорници "Гласа Српске" који све мање вјерују да се ради само о случајности, почесто и сами домаћи лидери, али за њима не заостају ни западне дипломате, које већ четврту деценију чувају своје позиције у БиХ под плаштом да штите Устав и интересе свих народа. Страни фактор је убачен у БиХ још почетком деведесетих година прошлог вијека, а протекле године су јасан показатељ да су високи представници и друге стране дипломате високо на листи оних који редовно потпирују националне тензије и који својим потезима компликују и ситуацију у БиХ и међустраначке односе те се настоје поставити као кључни фактор одлучивања у Сарајеву. То је отворено рекао и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић коментаришући то што је Кристијан Шмит са позиције високог представника посегнуо за наметањем мјера у области културе и то у данима када домаћи лидери поново преговарају и када се стиче утисак да је усаглашено доста тога што Европа тражи од БиХ.

- Ми смо кренули јако добро, а чини ми се кад год кренемо јако добро да се неко потруди да нам измакне столицу - рекао је Човић.

Бројни су примјери таквих ситуација. Милорад Додик је још 2008. године када је био на позицији премијера Српске истицао да неке групе странаца у Сарајеву желе да развале договор из Пруда, а недуго потом странци су оптужени за рушење договора и о именовању директора Регулаторне агенције за комуникације. Сличних порука било је и касније када је тадашња "шесторка", односно најјаче партије из Српске и ФБиХ, била спремна да спроведе у дјело договор о имовини у БиХ и спровођењу пресуде "Сејдић и Финци". Најсвјежији примјери уплитања странаца потичу из овог мандата власти, а на то је упозорено и на сједници Народне скупштине, гдје је речено да често странци који највише критикују Републику Српску, руше домаће договоре и да су томе свједочили у два наврата - након што су странке које на нивоу БиХ чине власт постигле договор на састанку у Лакташима, између осталог о Изборном закону, а потом и у Сарајеву. Посљедњи на листу се уписао Шмит, који је у јеку преговора о условима које је од БиХ затражио Брисел, с циљем отварања преговора о чланству, одлучио да намеће одлуке и у области културе, чиме, како тврде правници, крши Устав.

Милош Шолаја, стручњак за међународне односе и дугогодишњи аналитичар, признаје да је све више очигледно да странци воле да ремете договоре.

- Није то ни нелогично, јер се код нас мало истражује тај приступ међународне заједнице проблемима, а она има своје интересе који нису повезани са интересима овдашњег народа. Велика већина њих веома добро живи од боравка у БиХ и неслагања на унутрашњем плану. Продужавање оваквих, па и тежих, ситуација је јако корисно за њих, а некада је било веома много анализа да је БиХ фактички у ратном стању и то је многима у тој администрацији дало велике плате, добре позиције и привилегије. Ваљало би анализирати и приказати свијету за шта дају паре - закључио је Шолаја за "Глас".

Политички аналитичар Филип Матић каже да се генерално у науци не може без чврстог доказа ништа тврдити, али и да постоји метод индукције.

- Ако кренемо од почетка, односно од нелегалног референдума за независност БиХ након којем је постигнут договор о Кутиљеровом плану, тадашњи амбасадор САД у Југославији Ворен Зимерман разговарао је са Алијом Изетбеговићем, који је потом повукао свој пристанак на тај план, након чега је дошло до рата. То је тај модел који су странци заузели још тада и држе га се и данас - категоричан је Матић.

Сваки вид договора у БиХ би, каже, значио да је њихов мандат завршен.

- БиХ, као сопствену колонију, одржавају интервенцијама, а у томе им помажу и Бошњаци, који су ријетко спремни за договор, јер дјелују само ка унитаризацији БиХ. Ипак, када дође до неког договора деси се неки високи представник или неки Мајкл Марфи или други страни амбасадор, па и шеф Делегације ЕУ, који ће казати како они нису баш сигурни да је то добро и договор пропада - истакао је Матић за "Глас".

Навођена ракета

Дјеловање странаца, на посљедњем примјеру Кристијана Шмита оцијенила је и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић. Све, истакла је, показује да је БиХ експеримент и да се инструисани ОХР поставља као конкуренција и ЕУ.

- И кад то негирају јавно и затрпавају нас причама о синхронизованим агендама, нама је опет јасно да у ОХР-у падају у психозу сваки пут кад ЕУ забиљежи успјех, а ми заједно с њима. Кристијан Шмит не дјелује као нека ненавођена ракета, већ као врло, врло навођена ракета - констатовала је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.