Из мог угла: човјек - увијек гордо звучи

Пише Томо МАРИЋ

"ГЛАС СРПСКЕ" је бирао личност 2007. године, а изабрао је бројне сузе, дубоке уздахе и саосјећање са породицом храброг и честитог човјека Драгана Цигана. У шуми разних вијести, које круже планетом, а имају обиљежје несреће, трагедије и страдања, примјер Драгана Цигана говори о људској несебичности која није имала граница и која је плаћена животом. Јер да, звучи нестварно у стварном времену у којем је ближа филозофија живота да је човјек човјеку вук, а не да је човјек човјеку брат. Колико, иначе, свако од нас има снаге и поштења да се суочи са својом савјешћу и са овим бездушним временом, у којем једни друге ништа не разумијемо, нити имамо жељу да разумијемо. За оне који из сјене управљају нашим животима у јучерашњем "Гласу Српске" Слободан Антонић је записао: "убрзано нам бетонирају срце и душу да би нам изградили себи пут у Европу" . Ријетко или готово никако не чује се ехо поруке "стани мало, човјече, куда то ходиш". И уопште, гдје смо то затурили, најмање је важно, да ли својом вољом или смо жртва времена у којем живимо или животаримо, људску солидарност, саможртвовање, несебичност, људску доброту и ентузијазам? Да ли због свега тога награђујемо и одајемо признања оним личностима које су, прво, људскошћу побиједиле сами себе, а онда и своје окружење, афирмишући све оно што је ова цивилизација негдје загубила. Ко су људи који данас малим прстом врте куглу земаљску? Махом припадају такозваном шоу-бизнису, неријетко су полуписмени или неписмени, обавезно осиони и бездушни "јер то тако треба!" Ко су људи који нас окружују? Лоше копије горе помињаних; копије оригинала животног фалсификата; свједочанство времена у којем су се људске врлине затуриле или изгубиле. Е, управо зато има смисао избор личности године, како би човјек бар за трен стао пред огледало своје истине, туђе, истине наше! "Глас Српске" своје старе-нове пријатеље које је добио прије два дана, гласом народа, изабране за личности године, смјешта у посебну галерију. Њихова су имена Драган Циган, протојереј ставрофор Јован Лазичић, ^едо Шеварика, Зоран Калинић, Проко Драгосављевић и Гордана Стефановски. На учињено, урађено, остварено, широке руке поклоњено другом могу да се осврну са поносом. Њима се поноси и "Глас Српске" . ^овјек, у сваком времену и историјском раздобљу, био је човјеку спасилац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.