Историјски закључак: ОХР не може да намеће нити мијења законе

САРАЈЕВО - Високи представници не могу да доносе законе, утврђено је гласовима већине чланова Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

Тај закључак је данас усвојен гласовима српских и хрватских посланика на сједници надлежне комисије, а поводом захтјева Уставног суда БиХ за оцјену уставности члана 203а. Кривичног закона БиХ и самосталног члана 4. Закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ које је 2023. године наметнуо Крстијан Шмит потписујући се као високи представник у БиХ.

Најважније информације

• Уставноправна комисија закључила да високи представник нема уставно овлашћење да доноси законе
• Спорне измјене Кривичног закона БиХ наметнуо 2023. године Кристијан Шмит
• Одлука усвојена гласовима српских и хрватских посланика (4 „за“, 3 „против“)
• Став прослијеђен Уставни суд Босне и Херцеговине
• Потенцијално доводи у питање пресуде и примјену спорних законских одредби

Шта предвиђају спорне измјене закона?

Наметнутим одредбама прописано је:

• казна затвора од шест мјесеци до пет година за службена лица која не спроводе одлуке високог представника
• да закон ступа на снагу објавом на сајту ОХР-а, без парламентарне процедуре

Тим, наметнутим измјенама закона је прописано да ће свако службено лице у БиХ које не спроведе, не изврши и не поштује одлуку високог представника за БиХ или спријечи односно на други начин омете примјену, спровођење или извршење такве одлуке, бити кажњено казном затвора од шест мјесеци до пет година те да све то ступа на снагу објаву на сајту ОХР-а.

Захтјев који је Уставни суд прослиједио надлежној парламентарној комисији је услиједио у оквиру поступка за оцјену уставности Кривичног закона БиХ који је покренуо половином децембра прошле године Клуб посланика СНСД-а у Народној скупштини Српске.

Након разматрања дописа из Уставног суда БиХ, парламентарна комисија је констовала да високи представник нема уставну надлежност да доноси законе, због чега су неуставне одредбе измјена и допуна Кривичног закона БиХ.

Гласање чланова Комисије

• Закључак је усвојен са четири гласа „за“, а подржали су га посланици из:
• Уједињена Српска
• Српска демократска странка
• ХДЗ БиХ

Против су били представници странака из ФБиХ.

Закључак је усвојен са четири гласа „за“, а гласали су посланици из странака са српским и хрватским предзнаком, односно из Уједињене Српске, СДС-а те ХДЗ-а БиХ који су присуствовали сједници.

По том члану закона је, наиме, суђено Милораду Додику у вријеме док је био предсједника Српске, те на крају и изречена осуђујућа пресуда те изречена година затвора и шест година забране обављања јавне функције.

Могуће посљедице одлуке

Замјеник предсједавајућег Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Милан Петковић (Уједињена Српска) нада се да ће Уставни суд БиХ уважити чињеницу да је највише законодавно тијело у БиХ заузело званичан став да нико други, осим Парламентарне скупштине БиХ, не може да доноси законе без обзира на функцију. Петковић је подсјетио да је први пут ова комисија заузела став да високи представник нема право да доноси, односно намеће закона и о томе је обавијестила Уставни суд БиХ.

- Уставноправна комисија је усвојила закључак који сам предложио као њен члан - рекао је Петковић.

Иако је гласао „за“ закључак, посланик СДС-а и члан Комисије Младен Босић сматра да се неће ништа промијенити након одлуке Уставноправне комисије да високи представник нема право да доноси, односно, намеће законе.

Босић је напоменуо да је то став који СДС има још од дана када је трпио санкције и доношење различитих закона којима се увијек противио.

- Нажалост, Уставни суд БиХ је донио послије тога неколико одлука којима потврђује да је високи представник има или је имао право да доноси законе - рекао је Босић новинарима у Сарајеву.

Шеф Клуба СНСД-а у Представничком дому Сања Вулић рекла је Срни да је Уставноправна комисија потврдила да Шмит није високи представник већ разарач Дејтонског мировног споразума и дејтонске БиХ.

Вулићева је подсјетила и да је упутила посланичко питање и тражила да јој се достави када је и на којој сједници Представничког или Дома народа, Парламентарна скупштина БиХ расправљала или усвојила измјене и допуне Кривичног закона БиХ, које су објављене у Службеном гласнику БиХ 47/23, те да је у фебруара прошле године добила одговор да те измјене и допуне никада нису разматране на сједницама домова.

Посланик СНСД-а Милорад Којић је подвукао да би Уставни суд БиХ требало да прихвати мишљење комисије да неко ко се самопроглашава високим представником нема могућност да доноси било какве законе мимо уставних надлежности.

- Да ли ће постојати довољно правничке воље, али и људске воље да се прихвати оваква одлука Уставноправне комисије која је једино исправна и коју би требало и мимо мишљења Комисије да заузме Уставни суд, показаће вријеме - рекао је Којић и додао да је једина уставно надлежна Парламентарна скупштина.

Уколико Уставни суд БиХ прихвати став комисије, Којић је навео да би у пракси то значило поништење свега што је проузроковао тај члан закона и имало би заиста велике посљедице.

С друге стране, предсједавајући ове комисије Албин Муслић (СДП БиХ) рекао је у петак закључак тог тијела ни на који начин не обавезује Уставни суд БиХ, који ће провести процедуру и утврдити да ли је одређени закон уставан или није.

Према његовим ријечима, Петковић је искористио посланичко право и предложио да Комисија заузме став да високи представник не може доносити законе.

- Резултати гласања су такви да су четири члана Комисије гласала за и три против, међу којима сам и ја. Био сам против таквог закључка. Међутим, мора се поштовати чињеница да је он усвојен већином гласова - рекао је Муслић.

Правник Огњен Тадић изјавио је да је одавно свакоме јасно, па и онима који јавно тврде другачије, да високи представници не могу доносити законе у БиХ те да је то у случају Кристијана Шмита још јасније, јер он није ни високи представник.

У свакој правној држави, истакао је Тадић за Срну, ово би значило да се од Уставног суда БиХ може очекивати одлука којом се оспоравају интервенције Шмита, али његовом кривицом, кривицом политичког Сарајева и бројних странаца, БиХ никада није постала правна држава, па је потпуно неизвијесно како ће се крњи Уставни суд БиХ односити према овако јасном и исправном ставу надлежне парламентарне комисије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.