Историчари о данашњем "празнику": Први март и 25. новембар међусобно се поништавају

ИСТОЧНО САРЈАЕВО - Чињеница да се у дијелу ФБиХ са бошњачком већином обиљежава и 25. новембар и 1. март је парадокс јер се славе догађаји из 1943. и 1992. године који једни друге поништавају, изјавио је Срни историчар Александар Костовић додавши да је то и потврда кризе идентитета.

Костовић је подсјетио да је претеча данашње Парламентарне скупштине БиХ било представничко, законодавно и извршно тијело Народноослободилачког покрета у БиХ ЗАВНОБиХ. Не узимајући у обзир упитан легитимитет тог тијела, Костовић наводи да је чињеница да су 25. новембра 1943. године усвојени принципи на којима је касније почивала Социјалистичка Република БиХ - да БиХ није искључиво српска, хрватска или муслиманска, већ и српска и хрватска и муслиманска и у којој ће бити обезбијеђена пуна равноправност свих народа.

- У исто вријеме, у дијелу ФБиХ редовно славе и 1. март 1992. године, када је одлучено да ће ова земља да почива на прегласавању и непоштовању права оних који буду у мањини. Не знам како то назвати него као кризу идентитета и немогућност или неспособност да се схвате политички процеси - рекао је Костовић.

У згради Предсједништва БиХ сваке године поводом такозваног дана државности БиХ буде уприличен пријем, којем су домаћини бошњачки и хрватски чланови, али никад ниједан члан Предсједништва БиХ из Републике Српске није присуствовао том догађају. Парламентарна скупштина БиХ никада није усвојила закон о празницима на нивоу БиХ.

Историчар Милан Никчевић оцијенио је да 25. новембар, који се у дијелу Федерације БиХ слави као "дан државности БиХ", нема утемељење у савременој уставној структури земље, те додао да је БиХ створена у Дејтону, а не на засједању ЗАВНОБиХ-а 1943. године.

Никчевић је Срни изјавио да се данашњи датум слави само на једном дијелу територије БиХ, док се у Републици Српској одбацује као политички наметнут и историјски произвољан.

Он је истакао да је парадоксално што ЗАВНОБиХ данас славе политички актери чији су преци у најмањем броју учествовали у партизанском покрету, у којем је, у апсолутним бројкама, било највише Срба.

- Они који су деведесетих тражили смрт Југославије и независну БиХ, данас повезују два потпуно супротстављена датума - 25. новембар и мартовски референдум, настојећи да направе континуитет тамо гдје га историјски нема - рекао је Никчевић.

Никчевић је указао на чињеницу да је ЗАВНОБиХ био дио комунистичког модела федерализације који је, афирмацијом национализма мањих народа, довео до тога да Срби први пут 1971. године не буду већински народ у БиХ.

- Срби су у ЗАВНОБиХ-у одиграли кључну улогу, али су управо посљедице тих рјешења касније ишле на њихову штету - подсјетио је Никчевић.

Према његовим ријечима, они који се данас позивају на "југословенски антифашистички континуитет" требали би да се осврну и на 1. децембар 1918. године, када је, на крилима побједе српске војске, настала Краљевина СХС - историјски темељ југословенске државности, чија је "крштеница" у Београду, а не у Сарајеву.

Он је додао да се избјегавају датуми који су створили идеју југословенства "јер не одговарају политичком пројекту који се данас гради". Никчевић је нагласио да у Републици Српској постоји јасан став - да БиХ није створена 1943, већ 1995. године у Дејтону, те да се у складу са тим не могу наметати празници који нису општедржавни.

- Нека славе шта желе, али нека то не намећу свима. БиХ је, каква год била, заједница два ентитета и три народа, а не држава једног тумачења историје -поручио је Никчевић.

Он је указао да се Срби и данас суочавају са политичким посљедицама рјешења која је донио ЗАВНОБиХ, иако су управо у том процесу дали највећи допринос.

- Та историјска и политичка игра и данас нам се обија о главу - рекао је Никчевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.