Истина о новцу који је ЕУ дала БиХ за рјешавање мигрантске кризе: Милиони завршавају у бездану

БиХ мјесецима тресе мигрантска криза, а док на њену територију стиже све више илегалних избјеглица, које ту и остају, јер не могу даље ка ЕУ, домаће институције не успијевају да пронађу начин да се изборе са тим нити да уђу у траг милионима евра које им је та иста Европа послала да ублаже посљедице криза на терену.

У БиХ је лани евидентирано више од 23.000 миграната, а слична ситуација је и ове године. Надлежни, међутим, не располажу прецизним подацима о томе колико је држављана Сирије, Пакистана, Авганистана, Либије и других земаља унутар граница БиХ, на улицама и у прихватним центрима, а још гору слику дају различити бројеви које у јавност износе домаћи званичници.

Европска унија је, према подацима из Делегације ЕУ у БиХ, од 2018. године издвојила 34 милиона евра за рјешавање питања миграција у БиХ. Већина тог новца, који је додијељен БиХ и којим, како су потврдили у Делегацију ЕУ, управља Међународна организација за миграције (ИОМ) те њихови партнери УНХЦР, УНИЦЕФ, УНФПА и други, потрошена у Унско-санском кантону.

Прецизније, у Бихаћу, Цазину и Великој Кладуши и то за храну, одјећу, хигијену, комуналије, потпуну (Борићи) и дјелимичну обнову прихватних центара (Бира, Мирал и Седра), куповину смјештајних контејнера, пружање медицинске помоћи, образовање и тако даље, не наводећи колико је за коју ставку отишло новца.

БиХ, како су истакли, такође има користи од регионалног ИПА програма “Подршка заштитно-осјетљивом управљању миграцијама” у вриједности од готово 14,5 милиона евра.

- Додатних 24,6 милиона евра из ИПА фондова потрошено је у БиХ од 2007. године за помоћ у домену азила, миграција и управљања границама. Новац је коришћен за подршку агенцијама за спровођење закона у Унско-санском кантону, Служби за послове са странцима, Граничној полицији и Сектору за азил за опрему и особље. ЕУ финансијски подржава додатно ангажовање службеника Граничне полиције и осталих службеника других полицијских агенција који пружају помоћ Граничној полицији БиХ у контроли источне границе не само у УСК, већ и у Сарајеву и Мостару - кажу у делегацији.

Нису, с друге стране, прецизније одговорили на питање да ли ЕУ, након што одобри и исплати новац, има механизме да прати начин утрошка средстава, имајући у виду сталне спекулације да се новац троши ненамјенски.

Притисак на УСК

Додали су да се помоћ до сада усмјеравала преко хуманитарних партнера (међународних и невладиних организација) због недовољних институционалних капацитета и недостатка ефикасне координације политика од стране власти БиХ те да је на тај проблем указано и у објављеном мишљењу о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ. Нису одговорили ни на питање због чега ЕУ није спремна да новац који даје БиХ искористи на својој територији, односно да омогући мигрантима даље кретање и тиме смањи притисак на Унско-сански кантон и генерално БиХ, гдје их је највише.

У Међународној организацији за миграције (ИОМ) тврде да су средства која су им дата, а обезбијеђена од ЕУ, других донатора те из сопствених фондова, усмјерена за помоћ властима БиХ за одговор на управљање миграцијском ситуацијом. Укупно, за одговор на миграцијску ситуацију од 2018. до 2019. године ИОМ је, додали су, од донатора примио средства у износу вишем од 27 милиона долара, што је око 24 милиона евра.

- Успостављена су четири привремена прихватна центра у Унско-санском кантону те један у Хаџићима - Ушивак. Доста новца је утрошено за објекте, јер су раније били напуштени и у лошем стању (Борићи, Седра и бивша фабрика “Бира”). За набавку контејнера, кревета, мадраца, постељине, дека и осталих неопходних ствари. ИОМ обезбјеђује по три оброка за кориснике центара, од 3.200 до 4.000 корисника дневно, хигијенске потрепштине, непрехрамбене артикле и остале према међународним хуманитарним стандардима. Измирују се и мјесечни трошкови за изнајмљивање објеката, струја, вода, одвоз смећа, агенција за обезбјеђивање објеката гдје бораве мигранти и избјеглице - истакли су у тој организацији.

ИОМ је ангажовао и велики број особа из Унско-санског кантона и других заједница који пружају асистенцију мигрантима. Набављена је вриједна опрема за кантонални МУП, а на основу листе приоритета коју је ИОМ од њих примио, у вриједности 890.000 КМ, а од средстава ЕУ.

Око два милиона евра је стигло као директан грант институцијама власти БиХ за одговор на миграцијску ситуацију, а према њиховим потребама. Влада Уједињеног Краљевства је подржала УСК да би се помогло у одговору на кризу са 741.450 долара кроз пројекат “Иницијатива социјалне кохезије у Унско-санском кантону”, а који је обухватио одређене активности.

- То су реновирање градског парка “Борићи”, укључујући партизанско спомен-обиљежје, трим-стазу, реновирање крова на трибинама стадиона “Јединство”, свлачионица и ограде стадиона, увођење јавне ЛЕД уличне расвјете у девет локалних заједница гдје се крећу мигранти и избјеглице, од којих су неке први пут добиле јавну расвјету, чиме је унапријеђена безбједност. Ријеч је о оснаживању јавних комуналних служби и побољшању њихових услуга кроз набавку и постављање канти и додатних контејнера за отпад, набавку камиона за отпад у Цазину те мултифункционалног комуналног возила у Бихаћу, акције чишћења окружења привременог центра Бира, постављење нових клупа у парковима у Бихаћу, увођење бесплатне вај-фај конекције у парку у центру Бихаћа те подршку раду невладине организације “Жене са Уне”, која у центрима Борићи и Седра омогућава корисницима центара да се баве различитим креативним активностима, ручним радом и друштвеним играма - рекли су у ИОМ-у.

Горуће питање у овом тренутку је, истичу, како ћемо пружити хуманитарни одговор у наставку, посебно током зимског периода, за мигранте који су без обезбијеђеног смјештаја, без хране и других потрепштина те пратити каква су дешавања на Вучјаку.

Оправдање сумње

У БиХ се све чешће чује да нико нема прецизне информације о начину како се троше донације ЕУ, а појединци сматрају да ранија искуства потврђују да има простора за малверзације.

Министар безбједности БиХ у техничком мандату Драган Мектић истакао је да је у Бриселу сугерисано да би неко тијело требало да преузме обавезу и да се новац директно усмјерава на институције БиХ.

- Немамо капацитет да нам тај новац буде пребачен. Та понуда и даље стоји, створите капацитет. У Брисел идем ускоро, па ћемо видјети шта ћемо - рекао је Мектић.

Каже да не може говорити да неко на незаконит начин узима новац који долази, али додаје да је у Бриселу речено да неће свашта финансирати. На примјер, приватну својину као прихватне центре.

- У опремање центара се улаже огроман новац, по неколико милиона КМ, а сутра ако изађу из тога, улагања остају. Када све сагледамо, не држимо до тог новца озбиљно и трошимо га у нешто у шта реално не би требало, јер БиХ, од локалног до државног нивоа, има имовине која није у функцији, а може бити прилагођена. То је проблем и ту се троши огроман новац. Имамо неколико прихватних центара гдје плаћамо огромну ренту, а уложили смо у њих милионе. Не троши се паметно. Имамо ситуацију да је, када се појавило да би мигранти требало да буду премјештени у Медено Поље, које, с друге стране није прихватљиво, власник објекта рекао да ће дати прву годину простор без ренте. То је неморална понуда, јер бисмо ми за то вријеме уложили око два милиона евра, а он нам годину даје, као бесплатно. Једноставно, ми новац не трошимо домаћински - закључио је Мектић.

Да има простора за спекулације сматра и предсједник Центра за заступање грађанских интереса Зоран Иванчић.

- Неодговорно би било да тврдим да неко негдје краде новац, али требало би да буде извршена ревизија потрошње и учинка. Свака, па и највећа међународна организација би морала бити под лупом јавности ако троши толики новац. Лично ми смета што на нивоу БиХ имамо Министарство за људска права и избјеглице, а у тренутку највеће кризе нема их нигдје - рекао је Иванчић.

Не крије да дозе сумње има у транспарентност трошења.

- БиХ је послије рата примала између десет и 20 милијарди долара, а ни након неколико година парламентарна комисија, која је основана, није успјела да установи гдје је новац отишао. Имамо оправдану сумњу да није под довољним надзором - закључио је Иванчић.

Градоначелнику Бихаћа Шухрету Фазлићу свега је, чини се, преко главе. Истакао је да неће у идућем периоду давати изјаве док се стање не смири, додавши да град нема ништа са новцем те да никада ништа није легло на њихов рачун. Потврдио је да су одређене ствари у граду рађене од помоћи Велике Британије те да су аплицирали за пројекте.

Ситуација са мигрантском кризом могла би да се закомпликује половином новембра, јер Бира и Мирал престају са радом, а ЕУ и челници УСК-а траже да се хитно, због неусловности, стави катанац и на привремени прихватни камп Вучјак.

Уносан посао

Према подацима из Граничне полиције БиХ од почетка године је поднесено на десетине извјештаја због кријумчарења миграната преко територије БиХ. Највише таквих покушаја, односно кривичних дјела, откривено је на подручју Зворника и Изачића, а забиљежени су при покушају илегалног уласка у БиХ и при покушају илегалног изласка из БиХ.

Било је и акција на пресијецању организованих криминалних група, а једна од посљедњих је акција “Ривер”, у оквиру које је ухапшено пет држављана БиХ. Документовано је кријумчарење најмање 315 миграната, којима су чланови те групе узимали по 1.000 евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.