Институт за нестале особе БиХ и даље без ефекта: Трошкове планирају, о резултатима не говоре

САРАЈЕВО - Институт за нестале особе БиХ и даље тражи 7.400 лица, а у овој институцији наводе да је горући проблем што надлежни у земљи не посвећују пажњу набавци савремене технологије којом би лакше откривали посмртне остатке оних за којима се трага.

Институт за нестале особе БиХ скројио је и план рада за наредни трогодишњи период, а из којег је видљиво да у том периоду планирају да утроше 10,97 милиона КМ.

Највише новца за реализацију свог програма Институт је зацртао да ће потрошити у овој години и то 3,86 милиона, док је за идуће двије предвиђен износ од 3,58 милиона, односно 3,52 милиона КМ.

- Евентуални недостатак средстава у редовном буџету, која би требало да буду обезбијеђена у складу са потребама и могућим изазовима у периоду 2026 -2028. године, биће надокнађен кроз реструктурирање постојећих одобрених средстава у оквиру законских могућности захтјевима за средствима из текуће резерве за високоприоритетне програме те по могућности из донаторских извора - стоји у средњорочном плану рада Института за нестале за трогодишњи период.

Сва та документа кроје три члана Колегијум директора Института за нестале особе БиХ која су склизнула у статус вршиоца дужности директора још у септембру прошле године, а конкурс за избор нових чланова још није расписан.

- Вјерујем да ће врло брзо бити расписан конкурс за избор нових чланова - казао предсједавајући Колегијума директора Никола Перишић и додао да још није размишљао да ли ће се пријавити поново на ту функцију.

Навео је да Институт за нестале особе нема проблема у функционисању, иако су у чланови Колегијума у в.д. мандату.

- Сарађујемо са домаћим републичким институцијама, полицијским агенцијама, тужилаштвима и судовима, односно свима који су укључени у процес тражења несталих. Највећи проблем је тренутно тај што немамо резултате какве прижељкујемо када је ријеч о тражењу несталих, што је отежано највише због недостатка релевантних и валидних информација - казао је "Гласу" Перишић.

Нагласио је да су проблеми у тражењу несталих и недостатак савремених технологија, као што су георадари и сонде.

- У овом моменту БиХ уопште не прати те трендове - закључио је Перишић.

Мандат чланова Колегијума директора Института је ограничен на четири године, а на основу јавног позива 19. септембра 2021. на те позиције именовани су: Никола Перишић, Марко Јуришић и Мујо Хаџиомеровић, који је преминуо 2023, а на његово мјесто је именована Салиха Ђудерија.

Управни одбор Института, у чијој надлежности је и именовање директора, је 17. септембра донио одлуку о именовању в.д. чланова Колегијума у којем, по том основу, остају Јуришић, Ђудерија и Перишић до окончања конкурсне процедуре која би требало да буде покренута.

• ОСНИВАЊЕ

Обавеза Института за нестале особе БиХ је да без дискриминације пронађе нестале особе и успостави Централну евиденцију несталих (ЦЕН).

Покретање Института за нестале особе као институције на државном нивоу, 30. августа 2005. године, на Међународни дан несталих особа, обиљежио је трансфер одговорности са ентитетских комисија на државни ниво.

Успостављању Института претходио је двогодишњи процес консултација, у који су били укључени представници несталих, ентитетских влада, Брчко дистрикта те Међународни комитет Црвеног крста у служби посматрача.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.