Институције БиХ ћуте о Кељмендију

Бањалука - Иако је амерички Стејт департмент нарко-боса Насера Кељмендија означио као вођу најорганизованије криминалне групе за трговину дрогом на Балкану и блокирао му сву имовину у СAД, безбједносне агенције у БиХ, чији је Кељменди држављанин, и даље не предузимају ништа на кажњавању његових криминалних радњи.

У специјалном извјештају Стејт департмента, који је потписао амерички предсједник Барак Обама, Кељменди је стављен на црну листу СAД и означен као прва особа у Европи по опасности за СAД. Против Кељмендија се води истрага и у Црној Гори, а тамошњи медији су објавили да је у црногорску канцеларију Интерпола стигао захтјев америчких власти за блокаду његове имовине. Исти захтјев наводно је стигао и у канцеларију Интерпола у Сарајево.

Члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ Борислав Бојић рекао је "Гласу Српске" да највећу одговорност за блокаду безбједносних институција у БиХ у вези са Кељмендијем сноси министар безбједности БиХ Садик Aхметовић.

- Ситуација у којој неког криминалца истражују све државе, али не и она чији је држављанин, само је додатна кап која је прелила чашу, послије скандала када нико у БиХ није знао када је у земљу ушао Мевлид Јашаревић, који је извршио терористички напад на Aмбасаду СAД у Сарајеву. Да се оваква ситуација деси у озбиљној држави, министар би поднио оставку - казао је Бојић.

Он сматра да је одговорност домаћих институција које се баве борбом против организованог криминала и корупције то што Кељмендију још није суђено у БиХ.

Кељмендијева криминална група повезује се са оснивачем и предсједником Савеза за бољу будућност Фахрудином Радончићем, а SIPA се бавила њиховим пословним везама, те открила да су обављали размјену некретнина.

Кељменди је споменут и у извјештајима директора Управе полиције Црне Горе Веселина Вељовића и директора ФУП-а Драгана Лукача, који су најављивали обрачун са кланом.

У Сарајевском кантону против Кељмендија и његових синова Елвиса, Лиридона и Бесника у протеклих неколико година поднесено је више од десет кривичних пријава. Међу њима су и оне за убиство, покушај убиства и насилничко понашање. Кељменди је изјављивао да се није бавио незаконитим пословима.

SIPA је своја сазнања објелоданила у презентацији под називом "Злочиначка организација Насер Кељменди", коју је у новембру 2008. године презентовала на састанку Генералног секретаријата Интерпола у француском граду Лиону. Према тој презентацији Кељменди се налази на челу једне од најбоље организованих злочиначких организација, не само у БиХ већ и у региону, која је умијешана у кријумчарење дроге и цигарета, трговину људима, прање новца и лихварење.

Кељмендијева организација у БиХ има чланове у Сарајеву, Тузли и Зеници, а њен утицај протеже се и на Црну Гору, Косово, Македонију, те Хрватску, Србију, Њемачку и СAД.

Према подацима српске полиције, Кељменди је главни финансијер и организатор промета хероина који у Пећ стиже аутобусима из Цариграда и Aлбаније, а затим се преко Рожаја допрема у Нови Пазар, а одатле у западну Европу.

Делалић

Кељменди се доводио у везу са убиством Рамиза Делалића Ћеле, а навођено је да Специјално тужилаштво за организовани криминал у Србији има предмет у којем су докази да је Страхиња Рашета убио Ћелу, а да је новац за убиство донио Кељменди. Он је повезан и са "случајем Турковић", односно његовом супругом, која је наводно дала опширан исказ о Кељмендију МУП-у ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.