Има ли ОЕБС храбрости да означи кривце?

САРАЈЕВО - Бошњачки функционери у Савјету министара БиХ више од годину праве се невјешти и оглушују о захтјеве Мисије ОЕБС-а упорно опструишући именовање Надзорног тијела за праћење спровођења Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина.

Након што су двије године опструисали усвајање стратегије, бошњачки министри су 24. септембра прошле године подигли руку и гласали за усвајање тог документа, али стратегија је и даље мртво слово на папиру зато што од тада коче именовање Надзорног тијела за њено праћење. Због тих опструкција мисија ОЕБС-а у БиХ организовала је половином ове седмице онлајн конференцију за правосудне раднике и адвокате, а централне теме конференције односиле су се управо на негативне посљедице неуспостављања Надзорног тијела, затим пренос предмета са Суда и Тужилаштва БиХ на правосудне институције ентитета и Брчко дистрикта, те усклађивање судске праксе.

- Иако је правосуђе у БиХ постигло напредак у процесуирању предмета ратних злочина, још постоје значајни изазови у које спада негативан тренд смањења броја окончаних предмета и осуђујућих пресуда, те тренутни број од преко 550 неријешених предмета са познатим осумњиченим особама - рекла је шефица Мисије ОЕБС-а у БиХ Катлин Кавалец.

Она је оцијенила да, како вријеме пролази, постаје све теже и теже остварити правду, јер жртве, свједоци и починиоци умиру, истичући да је зато од огромног значаја да Савјет министара успостави Надзорно тијело без одгађања и да све институције укључене у спровођење стратегије испуне своје обавезе.

Милан Тегелтија, савјетник за правна питања српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, каже да постоји само један и то очигледан разлог због кога политичко Сарајево опструише именовање Надзорног тијела и примјену стратегије.

- То је спречавање процесуирања ратних злочина почињених над Србима. Бошњачке елите играју на карту времена, односно на биолошки сат који сваким новим откуцајем смањује могућност процесуирања тих злочина. Рекао бих да су бошњачке политичке елите упоредо са усвајањем ревидиране стратегије јавно, што су учиниле под притиском међународних организација, интерно усвојиле стратегију за њено опструисање, а што гледамо дуже од годину дана - каже Тегелтија.

Он сматра да је то свима јасно, укључујући и ОЕБС и ЕУ, истичући да је питање имају ли храбрости и воље да то јавно кажу и идентификују кривце за опструкцију процесуирања ратних злочина.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић дијели његово мишљење и каже да је политички мотивисано бошњачко противљење томе да он буде члан Надзорног тијела.

- Бошњачки политички врх упорно кочи примјену стратегије зато што она предвиђа да се приоритетно морају рјешавати предмети ратних злочина над српским цивилима и војницима и то они за које су одговорни високи бошњачки војни и политички функционери. Охрабрује инсистирање ОЕБС-а на томе да почне примјена стратегије, али је трагично када неко са стране мора да утиче на то да се у БиХ поступа по закону - каже Којић.

Приоритети

Међу предметима који би требало да буду приоритетно процесуирани у складу са Ревидираном стратегијом су злочин у Јошаници код Фоче из децембра 1992, гдје је убијено више од 50 Срба, као и злочин над најмање 20 српских цивила у мјесту Бравнице код Доњег Вакуфа у септембру 1995. за који је осумњичен и бивши хрватски министар одбране Дамир Крстичевић. Поред тога, приоритет је и злочин у Добровољачкој улици из маја 1992. који је активиран након што је страни тужилац Џад Романо затворио истрагу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.