Игуман Данило: Свако новорођено дијете - Божија порука да морамо опстати

Мостар - У априлу 2002. године, тада млади монах Данило Павловић стигао је у Манастир Житомислић, порушен до темеља, као што је било и све српско у долини Неретве.

"Протекло је петнаест година од када сам дошао у Манастир Житомислић који је тада био страшна рушевина. Ништа мање страшно изгледала је хрпа камења порушене Саборне цркве, а остале цркве од Коњица до Мостара биле су запаљене, разрушене и девастиране", присјећа се игуман Данило.

У мостарској Старој цркви, која је, како каже, једина имала кров, врата и прозоре, служена је литургија сваке недјеље са малом групом вјерника, људи који су остали у Мостару и на сопственој кожи осјетили најтеже посљедице рата.

"У осталим црквама гдје смо служили носили смо са собом сву потребну опрему за богослужење и увијек би излазили прашњаве обуће", рекао је отац Данило за Срну.

Срби су тада почели да се враћају у долину Неретве и увијек га је радовао сусрет са младим људима и дјецом. Било је то вријеме великих одлука људи који су се вратили, велике вјере и упорности за опстанком.

"Сви смо дијелили исти повратнички статус: порушене цркве - запаљене куће, лоши услови живота, али у свима нама пламтила је жеља да све то обновимо и живимо овдје достојанствено. Свако новорођено дијете и крштење за мене су били јасне Божије поруке да морамо опстати. Данас кад се осврнемо око себе видимо да се много тога урадило", наглашава игуман Данило.

Обновљен је Манастир Житомислић, те цркве у Чапљини, Коњицу, мостарским насељима Бијело поље и Благај, док је обнова Саборне цркве у току. Обновљене су многе куће и цијела села.

"Наша села су махом обновљена, а трудом повратника цркве у њима су поново успостављене и обновљене, чини ми се свака љепша него што је била. Вјенчао сам бројне парове, крстио њихову дјецу и дирљиво ми је када видим како су сада то већ одрасли дјевојке и младићи", додаје игуман Данило.

Упркос свему, како је рекао, требало је поново саградити и порушене односе међу људима других вјера и нација, што је тада изгледало готово немогуће.

Када је 2002. године ступио на мостарско тло, схватио је да је дошао час да све оно у шта је вјеровао од најраније младости треба да спроведе у дјело.

"Сјећам се, било је вријеме Божића и ријешио сам да одем у катедралу на поноћну мису. Свештенство је мојим доласком било затечено, али је народ одушевљено реаговао. Након тога католички свештеници почели су да долазе на наша богослужења и ево данас је то постала уобичајена ствар. Фрањевачки самостан у Мостару и наш манастир сарађују захваљујући доскорашњем гвардијану и великом трудбенику на истом пољу дијалога, фра Ику Скоки", истакао је игуман Данило.

Што се Исламске заједнице тиче, каже он, такође постоји сарадња са великим повјерењем и међусобним уважавањем.

"У бројним пројектима велику подршку и стуб чинио нам је тадашњи главни имам, а данашњи мостарски муфтија Салем Дедовић, који својом сталоженошћу и природном од Бога дарованом му мудрошћу даје посебан тон нашој сарадњи, која је искрена, људска и пријатељска", прича игуман.

Са тугом спомиње и Ерну Данон Ципра која је водила Јеврејску заједницу и свима била снажан ослонац, а која се упокојила прије неколико мјесеци.

Због свега наведеног Игуман Данило недавно је за међурелигијски дијалог награђен "Вечерњаковим печатом".

"Ово је једно од мојих основних увјерења, а самим тим и кључна област мога дјеловања у протеклих осамнаест година колико сам свештеник. Дијалог је основа комуникације међу људима, а градити међурелигијски дијалог сматрам светом и јеванђелском дјелатношћу", каже отац Данило.

Према његовим ријечима, у БиХ, која је оптерећена ратном прошлошћу, веома је тешко успостављати повјерење, брисати предрасуде, излазити из оквира самодовољности и зато сматра да је веома важно бити отворен према сваком човјеку и приступати му са великим повјерењем.

"За овакав став имамо прототип у Христовој личности и његовом приступу према људима. Он безграничном и божанском љубављу грли свако људско биће. Управо Христос поставља темеље за све оно што данас називамо борбом за људска права и једнакост", наводи игуман Житомислића.

Он каже да Христос успоставља истински дијалог, подједнако са женама и мушкарцима, грешницима и онима који себе таквим не сматрају, образованима и необразованима.

"За Њега национална припадност никоме не гарантује супериорност над другима, Он подиже потлачене, исцељује болесне, брине се за сиромашне. Стога ми који проповједамо Христову науку немамо другог пута осим овога који нам је показан и посвједочен", поручује игуман Данило.

Он не сматра да је урадио нешто посебно, осим што је радио свој посао.

Познати фрањевац и професор на Филозофском факултету у Мостру фра Ико Скоко каже да је игуман Данило човјек дијалога, толеранције и мира.

"Својим доласком у долину Неретве, унио је оживљавање међурелигијског дијалога. Својом ширином посматрања догађаја, он је човјек који окупља", наводи Скоко.

Муфтија Дедовић истиче да је игуман Данило човјек мира и изградње мостова међу људима. "Он је миротворац и градитељ мостова и сарадње. Задовољство је имати такве људе и као сараднике и као пријатеље", каже муфтија Дедовић.

Игуман Данило замонашио се 1999. године у манастиру Тврдош гдје је дошао из Вршца по завршетку школовања. Од 2002. је игуман манастира Житомислић у коме сада борави шесточлано братство.

Манастир Житомислић је у данашњем облику саграђен 1566. године, у исто вријеме када и Стари мост у Мостару, а постоје докази да је саграђен и раније.

Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. године и завршена је 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле.

Манастир Житомилић налази се на пола пута између Мостара и Чапљине у истоименом мјесту. Један је од најстаријих и најзначајнијих православних манастира у БиХ и проглашен је за национални споменик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.