Игор Радојичић: Русија жели да остане важан фактор у БиХ

Сједница Савјета за спровођење мира прошла је очекивано и мислим да сви са нестрпљењем очекују мартовску сједницу на којој ће се донијети одлука у вези са трансформацијом OHR-а.

Изјавио је ово у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић.

Говорећи о свом боравку у Москви, Радојчић је нагласио да су Руси заинтересовани за улагања у РС.

* ГЛAС: Боравили сте у тродневној посјети Русији. Какви су Ваши утисци?

РAДОЈИЧИЋ: Прошлонедјељна посјета Русији била је веома корисна јер сам се састао са званичницима високог нивоа. Сложили смо се о потреби очувања Дејтонског споразума и о трансформацији улоге OHR-а. Русија подржава пут БиХ у ЕУ и истичу да то није сметња развоју међусобних односа БиХ, Републике Српске и Руске Федерације. Сложили смо се и да нова стратегија ЕУ позива и друге факторе, прије свега Русију и СAД, да у трансформисаном облику учествују у догађајима у БиХ. Русија је изразила интерес да остане важан фактор у БиХ, а заинтересовани су и за улагања у РС.

* ГЛAС: За каква улагања у Српску су заинтересовани?

РAДОЈИЧИЋ: Интересује их енергетски сектор, јер је то наша компаративна предност. Имамо и традиционално добру сарадњу грађевинских компанија, руско тржиште је отворено за нас, али наш је проблем што немамо тако јаких грађевинских компанија. Руско тржиште је отворено и за наше пољопривредне производе, па је потребно да се боље организујемо и повећамо пољопривредну производњу.

* ГЛAС: Како коментаришете сједницу Савјета за примјену мира (PIC) и како ће, по Вама, тећи остваривање закључака споразума из Оџака?

РAДОЈИЧИЋ: Сједница је прошла очекивано и мислим да сви са нестрпљењем очекују мартовску сједницу на којој ће се донијети одлука у вези са трансформацијом OHR-а. Очекивања PIC-а су усмјерена на споразум из Оџака јер је он најконкретнији договор о њиховим захтјевима. Уколико не би било одскакања од договора, јер је БиХ склона вратоломним промјенама, постоји реална могућност да се усвоји закон о попису и државној имовини. Потешкоћа може бити због Брчко дистрикта јер нико од домаћих фактора није припремао приједлоге промјена у вези са дистриктом већ је то радио страни фактор. Нејасно је да ли ће странци наставити да воде ту причу или ће домаћи кругови предложити рјешења.

* ГЛAС: Приликом Ваше недавне посјете Берлину њемачки званичници су изразили спремност да пруже своју помоћ у уставним промјенама. Шта то значи?

РAДОЈИЧИЋ: Њемачка заступа политику ЕУ и траже конкретне резултате у даљим реформама, прије свега примјену онога што је договорено у Пруду код Оџака. Очекују и испуњавање пет услова и два циља за даљу трансформацију OHR-а. У Берлину смо на неколико мјеста разговарали о могућностима да добијемо њихову стручну помоћ у уставним промјенама и треба да наставимо преговоре, те утврдимо тачно какав би био њихов експертски ангажман у домаћим разговорима о Уставу БиХ.

* ГЛAС: Када би Српска могла до добије грб и заставу с обзиром на то да је закон упућен на Уставни суд РС?

РAДОЈИЧИЋ: Сматрам да би Уставни суд РС до краја године могао да донесе одлуку о томе да ли ће захтјев Бошњака и Хрвата о повреди виталног интереса узети у разматрање или не.  Основа за то има, али тешко је прогнозирати када ћемо имати коначну одлуку о закону о грбу и застави.

Година рекорда

* ГЛAС: Рекли сте да републички парламент очекује много посла до краја године. На шта се мислили?

РAДОЈИЧИЋ: Годишњи план нам је био веома амбициозан, јер је просјечна законодавна активност НСРС од Дејтона на овамо била 60 закона годишње, а ове године планирано је доношење више од 130 закона. До сада је усвојено нешто више од 60 аката, а до краја године морамо да одржимо још најмање двије сједнице и радићемо, вјероватно, сваке седмице. Могуће је да нам ово буде рекордна година од оснивања НСРС по броју радних дана и усвојених аката.

СДA да усагласи ставове

* ГЛAС: Клуб Бошњака је најавио да неће одустати од захтјева да Вијеће народа РС прерасте у дом народа.

РAДОЈИЧИЋ: Такав захтјев стигао је од представника из СДA, а у исто вријеме премијер ФБиХ Неџад Бранковић, који је такође из СДA, тражи да Дом народа у ФБиХ прерасте у вијеће народа као у Српској како би било функционалније и не би више успоравало доношење аката. У странци морају да усагласе своје ставове и искрено се надам да позадина тог захтјева није жеља за увођењем неефикасног начина рада у Републици Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.