Игор Радојичић: Платформаше занима само доминација у БиХ

Ведрана Кулага
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Игор Радојичић: Платформаше занима само доминација у БиХ

Платформаше занима само доминација у читавој БиХ. У федералној власти су то успјели да обезбиједе и контролишу све ресурсе. На нивоу БиХ то не могу, а без доминације неће пристати ни на какав Савјет министара.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић.

Он је казао да са тим циљем платформаши нуде другачији начин формирања Савјета министара него што је до сада био случај.

- Они предлажу промовисање грађанског принципа у којем се на површини добија грађански принцип "један глас, један човјек", а испод површине мајоризација једног народа. Јасно је да то не може да прође кроз формалну уставну реформу, јер се око тога неће сагласити остала два народа. Зато покушавају да на мала врата провуку уставну реформу - рекао је Радојичић.

* ГЛAС: Како коментаришете нови неуспјели састанак лидера шест странака посвећен формирању Савјета министара БиХ?

РAДОЈИЧИЋ: Очекивања нису била превелика, јер се између два састанка ништа крупно није десило. Формирана је власт у два кантона у ФБиХ, али није распетљан федерални ниво и та криза се пресликала на ниво БиХ. РС је поново нудила компромисе и мој лични став је да српска страна у компромисима мало и претјерује, јер је у Брчком и Сарајеву било више понуда. Са друге стране имамо народну изреку "Aждају не можете нахранити" и очигледно је да федералној страни ниједна понуда није довољна и док год се не распетљају односи између платформаша и два ХДЗ-а неће бити новог Савјета министара БиХ. Интересантна су два детаља код тих разговора. Први је да је сада сасвим сигурно да се федерални владајући блок у потпуности концентрише на ФБиХ и да их ниво БиХ готово не интересује и да очигледно играју на нову политичку карту у којој ће покушати испровоцирати реакцију међународне заједнице. Други детаљ је да иду на оно што је Лагумџија на самом старту говорио - такмичење два ентитета. Крупан моменат је то што федерални политички естамблишмент и федерална већина, са СДП-ом на челу, очигледно више битно не мари за ниво БиХ.

* ГЛAС: Шта у ствари странке из ФБиХ желе да постигну?

РAДОЈИЧИЋ: Платформашима одговара само ако доминирају. У федералној власти су то успјели да обезбиједе и контролишу све ресурсе. На нивоу БиХ то не могу, а без доминације неће пристати ни на какав Савјет министара. Они покушавају да, не на врата, већ на прозор прогурају уставне реформе. Начин формирања Савјета министара другачији од онога како се формирао протеклих година, како предлажу платформаши, јесте промовисање грађанског принципа, у којем се на површини добија грађански принцип "један глас, један човјек", а испод површине мајоризација једног народа. Јасно је да то не може да прође кроз формалну уставну реформу, јер се око тога неће сагласити остала два народа. Зато покушавају да на мала врата провуку уставну реформу, за шта је примјер избор Жељка Комшића у Предсједништво БиХ и именовање федералне владе. Исто то покушавају да учине и приликом формирања Савјета министара. Aко то не добију, неће бити заинтересовани за ниво БиХ и вјероватно ће очекивати интервенцију међународне заједнице.

* ГЛAС: Колико је опасна та жеља за доминацијом која долази из платформашких странака?

РAДОЈИЧИЋ: Опасност постоји по двије линије. Прво, ако било ко из РС прихвати њихове компромисе, то би им омогућило да сами одлучују. Само нуђење приједлога и компромиса ствара опасност да ће платформашка коалиција, ако добије пола Савјета министара, представљати опасност по РС. На то не смије пристати ниједна странка из Српске. Други важан фактор је економска политика, јер нерјешавање проблема у вези фискалног оквира на нивоу БиХ или рјешавање на насилан начин или мимо интереса РС може да угрози њену стабилност, што би платформашима одговарало.

* ГЛAС: Како коментаришете ултиматум СДП-а да буду одржани ванредни избори, ако у идућих десет дана не буде постигнут договор о новом Савјету министара?

РAДОЈИЧИЋ: Нико никог не може уцјењивати. Формално-правно не постоји могућност расписивања ванредних избора и за то је неопходно промијенити Изборни закон БиХ. Чак и под претпоставком да се договоримо о измјенама закона на изборима се, осим што би се потрошило много новца, ништа не би десило. За припрему избора и изборне кампање било би потребно неколико милиона марака, а резултат вјероватно не би био много другачији. Немамо ништа против избора нити их се плашимо, али они нису рјешење.

* ГЛAС: Каква су Ваша очекивања од предстојећих састанака политичких лидера из БиХ са представницима ЕУ у Италији и Бриселу и које би теме могле да буду доминантне?

РAДОЈИЧИЋ: То је прилика за њих да се поново сретну и разговарају, али не видим да би се могло нешто важно десити. Мислим да би било опасно да било ко у РС размишља о новим концесијама које би биле испод онога о чему је било говора у Брчком и Сарајеву, јер ако би се пристајало на ниже концесије, то би могло да угрози интересе РС. Разговори о питањима у вези са европским интеграцијама, који су увезани у клупко формирања Савјета министара, у четвртак су остали потпуно у сјени. За договор о овим питањима у пакету са Савјетом министара шансе су мале. Поред свега не очекујем мијешање међународне заједнице, јер се зимус опекла са формирањем федералне владе. Европа је већ уморна од БиХ.

* ГЛAС: Колико необјективни извјештаји високог представника у најважнијим међународним институцијама, као што је Савјет безбједности УН, штете односима унутар БиХ и искривљују слику о узроцима политичке кризе?

РAДОЈИЧИЋ: Постаје све интересантније пратити расправу у Савјету безбједности УН, не због високог представника, који има устаљен негативан став о РС, већ због дискусија земаља чланица Савјета. Уз већ познат став Русије, која се залаже за затварање OHR-а, уз благу еволуцију става Кине, који показује избалансираност и тражи договор унутрашњих партнера, Њемачка је први пут одразила не само свој, већ и став већине ЕУ, осим Британије, којим тражи трансформацију OHR-а. Дешава се спора еволуција међународног става која је и резултат политике РС. Иако Aмерика и даље подржава OHR, ситуација у вези БиХ постаје интересантнија и далеко од монолита. Она је разноврсна са много различитих ставова и тражења нових путева. Сједнице Савјета за примјену мира су некад представљале велики догађај у БиХ, а сада мало ко зна датум њиховог одржавања, што говори о томе колико се промијенила важност и колико је OHR некада био краљ без круне, а данас институција са којом међународна заједница не зна шта ће.

* ГЛAС: Како коментаришете одбијање OHR-а да на захтјев предсједника РС Народној скупштини РС достави извјештај о раду?

РAДОЈИЧИЋ: РС је потписница Дејтонског споразума и из тог чисто правног разлога произлазе акције као што је ова. На основу правне подлоге РС жели да црпи све што јој припада. Високи представник не схвата то тако и био би изненађен да и у неком будућем периоду упути РС тај извјештај на увид и разматрање.

Структурални дијалог

* ГЛAС: Како оцјењујете досадашњи ток структуралног дијалога о реформи правосуђа БиХ и врло конкретне прелиминарне препоруке Европске комисије које су дате послије састанка у Сарајеву?

РAДОЈИЧИЋ: Препоруке из друге рунде су корак напријед у погледу онога што РС тражи, јер су прихваћене њене поједине тезе и ставови, иако не на овом нивоу на којем смо то тражили.

Послије два састанка јасно је ко гдје иде. РС тражи суштинску реформу правосуђа, а ФБиХ, заједно са институцијама БиХ, не жели никакву промјену и расположена је само за разводњавање дијалога. У свему ће бити важно какав ће бити став ЕУ. РС ће на идућем састанку тражити да се уђе са још оштријим приједлозима и дециднијим одлукама о реформи правосуђа. Очекујемо и интензивније разговоре са Бриселом до заказивања треће рунде дијалога.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.