Игор Радојичић: OHR неће ријешити кризу ако поништи Одлуку о референдуму

Канцеларија високог представника у БиХ неће ријешити проблеме уколико поништи Одлуку Народне скупштине Републике Српске (НСРС) о референдуму.

Изјавио је то у интервјуу “Гласу Српске” предсједник НСРС Игор Радојичић послије повратка из Брисела и сусрета са највишим представницима Европске уније.

- OHR је сувише укључен у дневну политику и ове године је неколико пута непотребно интервенисао. Те интервенције су више биле под притиском из Сарајева него под притисцима из иностранства. OHR неће ријешити проблеме у БиХ и међународна заједница мора формулисати нове и другачије политике које се не заснивају на бонским овлашћењима већ на домаћем дијалогу иначе ће се стално из кризе у кризу ствари гурати под тепих присилним одлукама OHR-а - истакао је Радојичић.

* ГЛAС: Какве су реакције највиших званичника Европске уније са којима сте разговарали у Бриселу поводом одлуке Народне скупштине РС да распише референдум?

РAДОЈИЧИЋ: У Бриселу сам имао између 15 и 20 састанака са свима онима који се баве БиХ, а који су се у том моменту налазили у сједишту ЕУ. Очито је да смо успјели отворити тему проблема у правосуђу БиХ. Прије доношења Одлуке о референдуму томе се није обраћала велика пажња, а сада је то питање отворено на највишем нивоу. Наше примједбе, коментари и критике на рад Суда и Тужилаштва БиХ и на стање у правосуђу на основу реформе коју је, практично, спроводила међународна заједница, први пут су добиле ту врсту пажње. Наишао сам на велики интерес за аргументе и критике које сам изнио када је у питању тренутна ситуација у правосуђу БиХ. Други аспект приче је референдум гдје постоји потпуно јединствен приступ свих званичника са којима сам разговарао и за које је он неприхватљив.

* ГЛAС: Сматрате ли да европски званичници нису имали потпуне информације о стању у правосуђу БиХ и настојањима РС претходних година да се о томе разговара?

РAДОЈИЧИЋ: Тек када се деси неки врло радикалан корак или драматична ситуација наиђете на спремност да вас неко саслуша у међународној заједници. С те стране Одлука о референдуму јесте постигла свој циљ, а то је да се први пут отвори озбиљна расправа о стању у правосуђу. Да ли је РС морала да направи такав радикалан корак? Чини ми се да јесте јер без овакве одлуке и оваквог уласка у причу о правосуђу БиХ нико нас напросто не би слушао. Такође домаћи партнери из Сарајева се нису ниједном огласили са прихватањем било које критичке опсервације из Бањалуке. Све примједбе са сарајевске политичке сцене су се фокусирале на референдум и на писање и јадиковање према високом представнику. Код међународне заједнице или барем једног њеног дијела се види спремност да се чују аргументи, иако постоји такође код великог броја њих став да неће да разговарају под било каквим притисцима или ултиматумима, а референдум је за њих ултиматум.

* ГЛAС: Да ли је у Бриселу било притисака на Вас да се повуче Одлука о референдуму?

РAДОЈИЧИЋ: Скоро сви саговорници у Бриселу су имали јединствен став да РС треба да повуче Одлуку о референдуму. У четвртак је први пут у писаном облику из OHR-а дошло писмо у којем високи представник тражи да се одлука повуче и каже да, уколико се то не деси, он ће је поништити. При томе је занимљива и судбина закључака НСРС, јер смо ми донијели одлуку о расписивању референдума и сет закључака који се односе на стање у области правосуђа. Око тога постоји потпуна конфузија како међу овдашњим саговорницима из међународне заједнице тако и онима у Бриселу. Велики број њих не разумије зашто би НСРС било забрањено право да има став. Други национални парламенти водили су расправу о стању у БиХ и утврђивали ставове, а НСРС се забрањује да има став о правосуђу. Закључци су политички став парламента, они нису закон или Устав и немају карактер извршног акта. OHR је врло ригидан јер он тражи, према ономе како ја разумијем њихов допис, укидање и закључка НСРС и позива се на то да су већ укинули наше закључке 2009. године када је било ријечи о преносу надлежности. Многи људи са којима сам разговарао су веома зачуђени тиме да неко поништава право на став парламента.

* ГЛAС: Посљедњих дана спекулише се да је ЕУ спремна да обави анализу рада правосуђа на нивоу БиХ?

РAДОЈИЧИЋ: ЕУ може да понуди своје процедуре и механизме за систематску анализу стања у правосуђу у БиХ и за генерисање одређених препорука и стандарда што ми је и стављено до знања у Бриселу у контексту евентуалног европског лидерства у новој улози међународне заједнице у БиХ. ЕУ би у анализу стања у правосуђу хтјела ући и раније него што би то било стандардно у процедури прикључивања ЕУ и заједно са домаћим партнерима анализирати и наше примједбе. Оно што је проблем је то што су све процедуре ЕУ јако споре. ЕУ није та која намеће рјешења, што је добро, а лоша страна је то што други партнери у БиХ не показују апсолутно никакву спремност да било шта промијене у систему правосуђа у БиХ и то је статус кво у којем имамо постојеће стање правосуђа у БиХ.

* ГЛAС: Како видите развој ситуације у вези са референдумом? Сматрате ли да ће бити поништена Одлука о референдуму или његови резултати?

РAДОЈИЧИЋ: Још се налазимо у узлазној путањи кризе и још су сви ставови веома тврди. Домаћа политичка елита у Сарајеву инсистира на мјерама међународне заједнице, а међународна заједница је још у процесу консултација. Земље које учествују у раду Савјета за примјену мира немају исти став и међу њима постоје разлике о томе шта и како чинити. Имамо и став Русије да референдум није антидејтонски и да не би требало да је споран. Несумњиво је да ће идућа седмица бити простор за консултације. Високи представник путује у Њујорк гдје ће се у уторак по нашем времену одржати сједница Савјета безбједности УН и гдје ће се разматрати извјештај о стању у БиХ.

* ГЛAС: Како коментаришете специјални извјештај високог представника у БиХ Валентина Инцка упућен Савјету безбједности УН у којем РС оптужује за најдрастичније кршење Дејтонског споразума и рушење уставног поретка БиХ?

РAДОЈИЧИЋ: Инцко је покушавајући да изведе “блиц криг” припремио и специјални извјештај против РС у којем он ситуацију јако драматизује објашњавајући да се ради о најтежем кршењу Дејтонског споразума од рата наовамо и тражећи несумњиву подршку за своје потезе прије свега употребу бонских овлашћења. Високи представник није уложио никакав напор у протеклим мјесецима да буде посредник или неко ко преговара унутар БиХ о проблемима. Нема дилеме да ће, послије консултација са америчком администрацијом, високи представник тражити подршку за коришћење бонских овлашћења. Не могу спекулисати шта ће ко предузети. ЕУ је недавно прихватила нове политике и механизме према БиХ које подразумијевају и подстицајне и рестриктивне мјере. У случају неке ескалације стања, ЕУ се може одлучити и за примјену даљих рестриктивних мјера. То нису бонска овлашћења високог представника, него политике ЕУ према правним и физичким лицима у случају да оцијене да је то потребно. Та врста упозорења стоји и он­о је дато на знање без дилеме и у разговорима који су вођени и овдје и у Бриселу.

* ГЛAС: Ко ће бити одговоран за ескалацију кризе у БиХ ако буду употријебљена бонска овлашћења?

РAДОЈИЧИЋ: То је увијек питање процјене и интереса у иностранству. Оно што је веома добро је то да је дошло до ове серије састанака у Бриселу јер ништа не може да замијени живу ријеч. Информисање, не само Брисела, него и других престоница путем медија или чак пристрасних и врло драматичних упозорења и дописа из OHR-а или неких других међународних кругова је једнострано. РС на међународном плану проблеме може отклањати само интензивнијим присуством у центрима моћи.

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да представници међународне заједнице упорно говоре да конститутивни народи у БиХ треба да разговарају о својој будућности, а да Инцко ни у једном моменту није споменуо могућност разговора о правосуђу БиХ?

РAДОЈИЧИЋ: OHR је сувише укључен у дневну политику, ове године је неколико пута непотребно интервенисао и те интервенције су више биле под притиском из Сарајева него под притисцима из иностранства. OHR неће ријешити проблеме у БиХ и међународна заједница мора формулисати нове и другачије политике које се не заснивају на бонским овлашћењима већ на домаћем дијалогу, иначе ће се стално из кризе у кризу ствари гурати под тепих присилним одлукама OHR-а. Aко високи представник у БиХ уђе у поништавање одлука и закључака НСРС није ријешио проблем у правосуђу. Ваљда ће неко у међународној заједници схватити да се ништа не рјешава оваквим дневнополитичким играњем високог представника у БиХ.

* ГЛAС: Представници РС најавили су иступање из институција БиХ ако високи представник поништи Одлуку о референдуму. Како то коментаришете?

РAДОЈИЧИЋ: То није био нити један од закључака НСРС и чак мислим да је та прича убачена са стране. Парламент у сету закључака који се односе на стање о правосуђу није ниједном ријечју затражио тако нешто. О томе није било ниједног званичног разговора.

Формирање власти

* ГЛAС: Какав је став званичника у Бриселу у вези са формирањем власти на нивоу БиХ?

РAДОЈИЧИЋ: Чак и они који су нешто слабије информисани о дешавањима у БиХ препознали су да Република Српска није проблем за формирање власти на нивоу БиХ, што је веома важно и то је општи став у Бриселу. Aпсолутно је лоцирано да је проблем у односима политичких субјеката и конститутивних народа у ФБиХ. Постојало је много интересовања за проблеме Хрвата у ФБиХ и доста критика многих мојих саговорника на оно што је учинила платформашка екипа у формирању власти у ФБиХ. Многи од мојих саговорника у Бриселу су били веома скептични, ако не и негативни, према ономе што је учинио високи представник када је интервенисао у формирању власти у ФБиХ.

Иванић

* ГЛAС: Како коментаришете то што је лидер ПДП-а Младен Иванић путем медија пласирао информацију да ће бити поништена Одлука о референдуму и да ће политичари из РС бити санкционисани?

РAДОЈИЧИЋ: Води се врло отворен, специјални, медијски и обавјештајни рат са пласирањем, уз тачне, и полутачних и нетачних информација. То је класична медијска кампања у којој се убацује све и свашта и у којој трају и јавни и тајни притисци у којој се гледа како ће ко реаговати на одређену информацију, да ли има мекших или жешћих реакција, докле иде нечија одлучност, да ли се неко препао, да ли је поклекнуо и да ли је спреман да под притиском промијени мишљење. То је класични специјални рат. Мислим да ниједан домаћи политичар не зна шта ће међународна заједница предузети, па чак ни неки страни званичници. Оно што је јасно јесте упозорење високог представника да ће поништити одлуку и закључке НСРС и да је то вјероватно крај идуће седмице, као неки рок када се враћа из Њујорка и Вашингтона. Све остало су спекулације, са добром или лошом намјером.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.