ИГА у провалији дубокој 189 милиона марака

Бањалука - Акумулирани губитак Извозно-кредитне агенције (ИГА) БиХ на крају прошле године износио је невјероватних 189,12 милиона, док њене обавезе премашују вриједност имовине за 136,31 милион марака.

У извјештају о раду ИГА и ревизорском извјештају о њеном пословању у 2017. години, који су прослијеђени Парламенту БиХ, наведено је да је због акумулираног губитка опстанак агенције неизвјестан без помоћи власти на нивоу БиХ и ентитета.

Иако су на крају прошле године приходи премашили расходе за 210.000 марака, то је кап у мору која није утицала на побољшање финансијског стања ИГА. Независна ревизорска кућа "Дилојт" суздржала се од давања било каквог мишљења на финансијске извјештаје ИГА за 2017. годину, што је далеко горе него и негативно мишљење.

- ИГА је на крају прошле године признала обавезе на основу протестираних гаранција од 104,54 милиона и обрачунала затезну камату од 5,01 милион марака. Затезне камате којима повјериоци могу теретити ИГА поред признатог износа процијењене су на 37,05 милиона. Као посљедица тога на крају прошле године резервисања су потцијењена за 37,05 милиона, док је акумулирани финансијски и нето резултат прецијењен за 28,05 милиона, односно девет милиона марака. ИГА није процијенила евентуалне трошкове на основу судских спорова покренутих против ње у вези са неплаћеним протестираним гаранцијама - навели су ревизори.

ИГА, која је већ годинама на ивици опстанка, и у 2017. је имала смањен обим пословања због проблема насталих усљед повезаних гаранција издатих дервентској Фабрици цијеви "Унис" у 2013, а који нису ријешени ни до краја прошле године. Челници агенције наводе да не могу планирати активности због неизвјесности у рјешавању наведеног проблема и судских поступака који су покренути против ИГА и неизвјесности у "Унису", који је такође на кољенима. Призната потраживања ИГА од "Униса" износе чак 195,32 милиона марака и односе се на кредите и издате гаранције према кредиторима "Униса.  Иако је још у августу прошле године постало правоснажно рјешење о плану реструктурирања "Униса", реализација усвојеног отплатног плана према кредиторима још није почела.

Директорица ИГА Ламија Козарић-Рахман навела је да акумулирани губитак највећим дијелом представљају обавезе на основу издатих гаранција за "Унис" и обавезног резервисања за одобрене кредите и резервације за обавезе на основу издатих полиса кредитног осигурања.

- Према плану реструктурирања

 "Унис" треба да исплаћује ино-кредиторе, којима смо издали гаранције у року од десет година. То су ино-кредитори прихватили и у билатералним споразумима с "Унисом". Пословање ИГА је отежано и због немогућности изласка на међународно финансијско тржиште. На домаћем тржишту пословање отежавају судски процеси и тужбе које су покренуте против ИГА због издатих гаранција за "Унис". Тужбе су покренули Бобар банка, Банка Српске и "Први фактор", који су у процесу стечаја или ликвидације и Нова банка - навела је Козарић-Рахман.

Према њеним ријечима, у рјешавање проблема у ИГА потребно је укључити БиХ и ентитете.

- Треба дефинисати даље активности агенције, а потребан је и капитал за покривање губитака. То није уређено Законом о ИГА, а потребно је за несметано функционисање - истиче Козарић-Рахман.

Стањем у ИГА бавила се и истражна комисија, коју је формирао Представнички дом Парламента БиХ. Комисија је завршила свој дио посла и извјештај прослиједила Савјету министара и Тужилаштву БиХ.

- Начин на који је пословала гурнуо је ИГА дубоко у проблеме. Главни кривац за пропаст ИГА је Савјет министара јер није радио по закону и није формирао међуминистарско вијеће као кључно тијело ИГА чији је задатак требало да буде разматрање извјештаја и издавање смјерница. Криви су и они који су били запослени у ИГА. Нико није схватио тежину проблема - казала је чланица истражне комисије Душанка Мајкић.

Она је додала да је неколико чланова истражне комисије било у Агенцији за истраге и заштиту БиХ (СИПА) и дало изјаве у вези са извјештајем који је комисија сачинила.

- Надам се да ће то бити све добро изанализирано, јер нисам сигурна да смо ми добили све податке у вези са радом ИГА  - казала је Мајкићева и додала да је једна од опција Свјетске банке, коју РС подржава, да ИГА буде укинута и да буде утврђено ко је одговоран за посљедице.

Нерјешиви проблеми са којима се суочава нису спријечили ИГА да повећа трошкове за плате и остала примања запослених који су у 2017. години износили 892.154 КМ, што је за 52.329 марака или 6,2 одсто више у односу на годину раније.

Шест опција

Свјетска банка је 2015. године анализирала стање у ИГА и њеним власницима предложила шест могућих рјешења, која су се кретала од докапитализације до гашења агенције.

- До сада се ниједан ниво власти није изјаснио о прихватљивости или неприхватљивости било којег од тих рјешења - навела је Лидија Козарић-Рахман.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.