И називима школа Србима гурају прст у око

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Више од 18 година од потписивања споразума о задовољавању права дјеце повратника, многе школске установе у ФБиХ носе називе усташких првака и личности које немају додирних тачака са образовањем. Од завршетка рата примјетна је и све чешћа тенденција да и улице и тргови добијају имена по личностима које су чиниле злочине и водили политике прогона Срба и других народа.

У послијератним годинама, Сарајево у којем је број Срба био сведен на ниво статистичке грешке, одлучило је да обрише сваки траг да су Срби икад стварали и били дио тог града, па су тако старе називе улица и тргова замијенила имена Алије Изетбеговића, “Патриотске лиге”, “Зелених беретки”. Сарајево је на овај начин одало почаст и усташким колаборационистима међу којима су Мустафа Бусулаџић, који је вршио прогон сарајевских Срба и Јевреја, а по коме је названа основна школа у сарајевском насељу Доброшевићи. Ту је и Асеф Сердаревић, познат као оснивач организације “Млади муслимани”, као и  Сулејман ефендија Паћариз, Енвер Чолаковић, Ејуб Адемовић, Касим Добрача, сви сарадници НДХ.

Историчар Зоран Пејашиновић каже за “Глас Српске” да називи улица много говоре о једном граду и да је њихова симболика и те како значајна, због чега би се требало порадити да се додјељивањем назива не вријеђају осјећања било кога.

- Ово показује карактер ове државе, а као и у многим стварима и то се користи у политичке сврхе. Умјесто да те улице буду на понос, имена се користе да би другима гурали прст у око. Потребно је томе прићи без таквих острашћених побуда - каже Пејашиновић.

Говорећи о феномену да образовне установе у ФБиХ носе имена људи који су чинили злочине, Пејашиновић каже да је то један од модела да ревизионистичка историја постане званична и да се у очима нових генерација те спорне личности представе као патриоте.

- Погледајте Бањалуку. То је један од ријетких градова у којем основне школе носе искључиво имена писаца и важних српских научника. И сами родитељи, а и дјеца се љепше осјећају када иду у школу која носи назив Бранка Радичевића, Јована Цвијића, Вука Караџића и многих других. А што се тиче ФБиХ, није здраво да школа носи име злочинаца. Не треба да било која институција носи име човјека који је убијао друге људе - каже Пејашиновић.

Политиколог Синиша Симикић каже да рат у БиХ памћењем увелико траје, те да ратови без побједника увијек остављају ратове за историју.

-  Треба се сјетити да су руже донесене на помен убијеним војницима у Добровољачкој улици завршиле у контејнеру или како је разбијена плоча за војнике ЈНА на Брчанској малти. У недостатку интелектуалне елите по којој би се назвале јавне установе, Бошњаци потежу за усташким првацима. Док Српска скида таблу Караџићу, у ФБиХ улице и тргови носе име Алије Изетбеговића. Сувишно је причати да је ту могуће нешто промијенити, бошњачки идентитет је саткан од негације српског, зато ће се наставити величати управо они који су се у томе највише истицали - истиче Симикић.++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.