И на међи поткопавају Дејтон

БАЊАЛУКА - Прича о међуентитетској линији између Републике Српске и ФБиХ је подигнута из пепела након што су службе сарајевског кантона уклониле таблу добродошлице у град Источно Сарајево, уз тврдњу да је на федералној територији, али ни то, кажу саговорници "Гласа" из републичких институција, неће наговорити другу страну да престане да поткопава Дејтон и пристане на маркирање.

Општи оквирни споразум за мир у БиХ је потписан у ваздухопловној бази Рајт Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо. БиХ је у новембру те 1995. подијељена на два дијела - ФБиХ, која је добила 51 одсто и Српску, која је постала власник 49 одсто територије некадашње СР БиХ. Међутим линија која је утврђена тада у Дејтону није још овјерена.

У Анексу два Дејтона, како годинама тврде и из Српске, стоји да стране имају обавезу да успоставе заједничку комисију која треба да састави договорени документ са прецизним техничким описом међуентитетске линије.

Прецизан опис, како су раније потврдили и у НАТО штабу у Сарајеву, који је насљедник СФОР-а са којим су домаћи стручњаци након Дејтона почели да се баве међуентитетском линијом, представља одступања од плус-минус 50 метара на оригиналној дејтонској карти која остаје мјеродавна и коначна.

Али ту се стало, јер је маркирање, односно обиљежавање линије, заустављено због опструкција политичара из ФБиХ чији су представници у неколико наврата, само у протеклих пет година, одбијали да сједну за сто са званичницима Републике Српске и разговарају о тој теми, истрајавајући на ставу да је све ријешено те тумачећи да у складу са Анексом два нема границе између два ентитета, већ да је у питању линија која има искључиво административни значај.

Директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) Драган Станковић за "Глас Српске" је подвукао да је гранична линија између Српске и ФБиХ дефинисана Анексом два Дејтонског споразума те да је било неопходно приступити детаљној идентификацији. Подсјетио је да је још закључцима Владе Српске из 2009, 2011. и 2012. године РУГИПП задужен да обави стручни геодетски посао идентификације те да припреми информацију о кадровским, финансијским и материјалним средствима, као и времену у којем је предвиђено да посао идентификације буде завршен.

- Српска је схватајући озбиљност задатка предузела одређене активности те је одлуком предсједника Републике од 3.1.1996. основала Републичку и општинске комисије за разграничење са ФБиХ. Нажалост, комисије за сав тај период нису урадиле ништа из једног простог разлога, а то је што је друга страна - ФБиХ све вријеме вршила опструкцију, не желећи из политичких разлога да ово прије свега техничко, а за многе грађане и животно, питање буде ријешено - истакао је Станковић.

Владе ентитета су, подсјетио је, усагласиле 1996. и 1997. године корекције граничне линије између ентитета на око 60 квадратних километара, које је одобрио командант ИФОР-а.

- Граничну линију између ентитета заједничка комисија требало је да одреди и обиљежити на терену и припреми усаглашени стручни докуменат који треба да садржи прецизан опис граничне линије, како предвиђа Анекс два. Заједничка комисија није почела да ради иако је од Дејтонског споразума прошло скоро 30 година, тако да још није прецизно утврђен ниједан дужни метар граничне линије између ентитета, изузев на Добрињи у Сарајеву - тамо гдје је то био интерес Федерације и то путем арбитражне одлуке - каже први човјек РУГИПП-а.

Влада Српске је, додао је, предузела низ активности у вези са обавезама из Дејтона.

- Предложила је чланове у комисију за утврђивање међуентитетске линије разграничења, именовала координатора између НАТО, ЕУПМ и органа из ФБиХ и БиХ у вези са рјешавањем питања описивања међуентитетске линије разграничења, упутила Савјету министара БиХ ургенцију за формирање међуентитетске комисије за опис границе. То показује да је Српска све своје обавезе за активности у вези са међуентитетском линијом разграничења испунила, док је ФБиХ цијели претходни период упорно и систематски опструисала овај процес и одбијала да испуни свој дио међународно преузетих обавеза - категоричан је Станковић.

Министарство правде Српске је, по закључку Владе, доставило у јулу 2017. године Савјету министара БиХ иницијативу за покретање поступка с циљем формирања заједничке међуентитетске комисије за опис граничне линије између ентитета.

- Немамо повратну информацију од Савјета министара - рекао је Станковић.

О потреби дефинисања међуентитетске линије, па и формирања јединице у републичком МУП-у који ће бити на том подручју, а у свјетлу политичке кризе усљед одлука Уставног суда БиХ и дјеловања федералних политичара, разговарано је у априлу ове године у Палати Републике на састанку који је сазвао предсједник Милорад Додик.

Један од учесника је био и лидер Уједињене Српске Ненад Стевандић. Он је за "Глас" истакао да дејтонска линија има међународни карактер и да се ту ништа неће промијенити, али да остаје питање када ће бити нацртана.

- То је и мање битно. Много битније је да се у ФБиХ мора промијенити свијест да они имају ексклузивно право на историју о рату у БиХ, а заправо једино такво право имају на прикривање српских жртава егзодуса. То је потврдила градоначелница Сарајева Бењамина Карић. Нека покаже гдје је тих 157.000 Срба, који су наведени на табли, него у Источном Сарајеву - рекао је Стевандић.

Правник Огњен Тадић сматра да сваки човјек који живи у Републици Српској мора да буде свјестан тога да и на питању међуентитетске линије, као и на сваком другом политички фактори из Сарајева не прихватају Дејтон.

- Све што могу да направе да тај споразум не постоји, да буде поништен или промијењен ће и учинити - закључио је Тадић у изјави за "Глас".

Након уклањања табле на којој је писало да је Источно Сарајево град 157.000 Срба који су морали напустити Сарајево, огласио се и предсједник ДНС-а Ненад Нешић ријечима да му је "драго што су таблу уклонили, јер то показује неопходност утврђивања ентитетске линије између Српске и ФБиХ".

- На овај начин су признали да линија постоји и да се сви морамо држати ентитетске линије - рекао је Нешић.

Међуентитетска линија разграничења је дугачка 1.150 километара и захвата 42 општине Српске. Цијепа, према ранијим подацима, на десетине катастарских општина и пролази кроз око 500 километара посједа.

Мировне снаге

У РУГИПП-у су подсјетили да су представници ИФОР-а организовали крајем септембра 1996. обуку за рад са ГПС уређајима, да би што ефикасније и брже представници ентитета могли извршити задатак предвиђен Анексом два.

- НАТО је донирао по пет комплета ГПС пријемника ентитетским геодетским управама. Представници међународних мировних снага спровели су низ активности да се ово ријеши, од обуке кадра, обезбјеђивања опреме, па до мјерења на одређеном броју тачака, односно иницирали су рјешавање овог питања и требало је да надлежне институције у БиХ доврше започети посао, што се нажалост није десило - закључили су они.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.