Политика
Фото: Архива
САРАЈЕВО - Састав Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ трн је у оку многих политичара, првенствено оних из редова СНСД-а и ХДЗ-а БиХ, а та тема могла би поново да буде отворена сутра у Сарајеву, на сједници Дома народа Парламентарне скупштине БиХ уколико иста не буде, као у неколико наврата посљедњих мјесеци, прекинута прије краја и то због рушења кворума усљед политичких превирања.
ЦИК има седам чланова. По два морају бити из реда Хрвата, Бошњака и Срба и један из реда осталих, који се бирају на основу јавног позива и према процедурама у парламенту БиХ, односно Представничком дому на мандат од седам година. Међутим, сви чланови у актуелном сазиву Комисије нису именовани по тим процедурама, јер је, док је трајао поступак избора, у Представничком дому створена нова "привремена" већина која је 2020. предложила и именовала за чланове Вању Бјелицу-Прутину, Јована Калабу, као и Суада Арнаутовића и Ахмета Шантића, те Жељка Бакалара.
Тада су из СНСД-а и ХДЗ-а, који су званично били у парламентарној већини у Представничком дому, указивали на то да су појединци изабрани на основу политичких критеријума, а став нису мијењали ни након појединих одлука суда. Прича о смјени чланова ЦИК-а оживјела је и након општих избора 2022. те је и најављена као први у низу потеза нових партнера на нивоу БиХ – СНСД-а, ХДЗ-а и странака "тројке" у којој су СДП, НиП и НС, али ништа се није десило.
Чак су половином 2023. године формирали радну групу за измјене Изборног закона, а неке изјаве су ишле у правцу да без измјена Изборног закона нема ни промјена чланова ЦИК-а. Заузет је став да чланове треба да бирају оба парламентарна дома, а не да, као што је случај сада, само Представнички.
Те године је истекао мандат чланици Комисије Ирени Хаџиабдић, а у цијелу причу се, у два наврата лани, умијешао и Кристијан Шмит из фотеље високог представника, намећући техничке измјене Изборног закона БиХ. Један дио одлуке се, између осталог, односи и на мандате тренутних чланова ЦИК-а те је прописано да се садашњи сазив неће мијењати док им не истекне мандат упркос испуњавању услова за пензију јер би, у том случају, ЦИК остао без два члана, Арнаутовића и Калабе.
Састав ЦИК-а и генерално начин избора чланова Комисије поново је враћен на дневни ред путем приједлога измјена и допуна Изборног закона БиХ који је у процедуру упутила Марина Пендеш, фунционер ХДЗ-а и делегат у Клубу хрватског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ. Приједлог, који је у процедури од априла, стигао је у јеку покушаја, првенствено "тројке", да из власти на нивоу БиХ буде избачен СНСД, а уведена опозициона "тројка" из Српске - СДС, ПДП и Листа за правду и ред што је довело до турбуленција.
И сам приједлог ХДЗ-а подигао је велику прашину, првенствено због жеље да буде промијењен начин избора чланова Предсједништва БиХ из ФБиХ, с акцентом на фотељу која припада кадру из реда Хрвата против чега су у овом моменту бошњачки делегати.
Међутим, измјенама је обухваћен и ЦИК. Циљ је, пише, прецизирање норми и отклањања могућности манипулације приликом избора и именовања.
Предложено је, између осталог, да у комисији за избор и именовање буде шест чланова, односно из колегијума оба дома Парламентарне скупштине, а у случају да се, како пише у приједлогу Пендешеве, деси да парламентарна тијела не испуне своје задатке у року, постојећи чланови ЦИК-а би наставили да раде до избора нових.
- Ступањем на снагу закона, формираће се комисија за избор и именовање чланова ЦИК-а и покренути процедура избора и именовања чланова у складу са одредбама Закона. Дотадашњи чланови наставиће да обављају своју дужност до именовања нових – пише у приједлогу које је у процедури већ неко вријеме, али не долази на ред јер политичка превирања доводе до тога да групе делегата напуштају сједнице те тако обарају кворум.
Са Пендешовом нисмо успјели да ступимо у контакт, као ни са бошњачким представницима. С друге стране, делегат из реда српског народа Радован Ковачевић (СНСД) истиче да приједлог има њихову подршку због рјешавања питања чланова Предсједништва БиХ које бирају бирачи у ФБиХ. Подвлачи да колективна права три конститутивна народа морају бити заштићена као и да је недопустиво и противуставно то да Хрвати нису у могућности да изаберу свог легитимног члана.
- Када је у питању ЦИК, нема апсолутно никакве дилеме да је садашњи састав незаконит, јер су поједини именовани док је трајала конкурсна процедура на основу јавног позива. Члан је постао неко ко је био у кабинету предсједника СДС-а, као и особа која је била у врху ПДП-а, јасно је да се ту не ради о стручним људима него о онима који су ту због политичке припадности да испуњавају задатке - рекао је Ковачевић за "Глас".
У ЦИК-у, нагласио је, треба да сједе стручни људи који су изабрани у складу са прописима и Уставом.
На питање да ли вјерује да ће ЦИК у садашњем саставу спровести и изборе 2026, када су на реду општи избори, одговара да они имају подршку Шмита и да су, заправо, најзаштићенији.
- Само ће се постављати питање да ли ће побиједити БиХ или Кристијан Шмит. Побједа Шмита на крају ће довести до само једног резултата, а то је пораз БиХ - закључио је Ковачевић.
Мандат чланова ЦИК-а БиХ
Члан именован/а мандат истекао/истиче
Ирена Хаџиабдић мај 2016. мај 2023.
Суад Арнаутовић март 2020. март 2027.
Ахмет Шантић март 2020. март 2027.
Вања Бјелица-Прутина март 2020. март 2027.
Јован Калаба март 2020. март 2027.
Жељко Бакалар март 2020. март 2027.
Владо Рогић мај 2021. мај 2028.
(Подаци ЦИК-а БиХ)
Смјене
На предложеном дневном реду сутрашње хитне сједнице Дома народа је давање сагласности на више међународних уговора и споразума. Посљедње тачке у низу односе се на приједлоге за разрјешење кадрова СНСД-а у Савјету министара те предсједавајућег Дома народа Николе Шпирића. Приједлози за то су стигли од делегати Ненада Вуковића (ПДП), Желимира Нешковића (СДС), Илије Цвитановића (ХДЗ 1990), Златка Милетића (ЗнГ) и Кемала Адемовића (НиП).
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
