Хрватски пасош као излазна карта из БиХ?

Сарајево - Од 1. јула сви који имају хрватски пасош, без ограничења се могу запослити у Њемачкој и већини земаља ЕУ.

Тај моменат с великим нестрпљем чекају држављани БиХ који имају "хрватске папире".

Мирела је купила авионску карту до Келна, путује за десетак дана. Она ће 1. јули 2015. дочекати у Њемачкој, а то је датум од којег несметано може тражити посао у ЕУ захваљујући свом хрватском држављанству. Ова погодност чека се с једнаком пажњом у Хрватској и Босни и Херцеговини, гдје незапосленост узима све већи данак. Процјењује се да око пола милиона грађана БиХ има хрватски пасош, међу њима је и Мирела Шурлан. Има 32 године и вјерује да је ово за њу прилика живота.

"До прошле године нисам размишљала о одласку, мислила сам да ће овдје бити боље и да ћу моћи живјети од свог рада. Сад видим да није тако", каже Мирела која је у Бањалуку избјегла током посљедњег рата и ту живи већ двадесет година. Њени родитељи су се вратили у родни Липик. Она што прије жели у Њемачку.

Преко Каритаса је завршила обуку за његоватеља и персоналног асистента. С том дипломом се планира запослити. Али прво мора научити језик:

"Овдје сам завршила почетни степен, у Келну настављам. Тамо имам познанике. Код њих ћу живјети током јула док траје интензивни курс, након тога ће, надам се, све бити лакше", каже она.

Посао његоватељице није нешто што Мирела жели дугорочно радити, али то види као пробој на њемачко тржиште рада. Има искуства у продаји, финансијама и аминистрацији, преноси Аваз.

Грађани Босне и Херцеговине махом сматрају да је статус који ће 1. јула добити власници хрватског пасоша, велика привилегија. За многе ће то значити посао и плату коју су у БиХ могли само сањати. Тако размишља и апсолвент филолошког факултета у Бањалуци, Велемир Душанић.

"Пасош је нажалост излазна карта из ове земље, али у једном правцу. Наравно да ћу искористити то што ми се нуди. Имам могућност да одем и легално тражим посао и захвалан сам на томе. Чим дипломирам за који мјесец, дјевојка и ја одлазимо. Први избор нам је Њемачка, други Ирска", рекао је он.

Посједовање хрватског пасоша је огроман број Срба, Хрвата и Бошњака из БиХ, довело, како кажу, у завидан положај. Остали ће, ако желе радити у ЕУ као и од сада, пролазити кроз дуготрајан и неизвијестан процес добијања радне дозволе.

"Политичари су довели људе у ситуацију да су сретни што имају пасош друге државе како би побјегли из своје", истиче мостарски новинар Емил Караматић. Ићи трбухом за крухом није ништа ново на овим просторима, поготово за Херцеговце, додаје овај власник хрватског пасоша.

Санела Јелеч из Сарајева се прије три године из родног града преселила у хрватско приморје. Сада је каже вријеме да поново пакује кофере.

"Чим ми кћерка заврши средњу школу, идемо у Њемачку. Она не планира студирату овдје", истиче Санела.

Ова магистрица фармације каже да сви који познају њемачки језик из њеног окружења планирају напустити Хрватску.

"Не знам гдје је горе, у БиХ гдје сам провела цијели живот или овдје у Хрватској. Сада имам већу плату, али је све много скупље него у Сарајеву, јако се тешко живи без обзира што сте запослени" објашњава Санела.

Информацију да може несметано тражити посао у већини земаља ЕУ, дочекала је с великим одушевљењем.

То је, како истиче, шанса да својој кћерки обезбиједи бољу будућност јер не види никакву перспективу у садашњој домовини.

Емил Караматић истиче да је према неким подацима око 17.000 људи из западне Херцеговине у скорије вријеме напустило БиХ. Ријеч је о млађим људима, до 35 година старости који у својој земљи никада нису добили никакав посао. Први пут им је омогућено да раде, и то за добру плату, каже Караматић

"Ако је то борба за хрватски национални интерес о којем политичари стално причају, онда немам ријечи. Хрвати ће доћи у ситуацију да ће се пребројавати за конститутивност, а то је наравно велика катастрофа", каже он.

Још почетком ове године у Њемачкој је укинуто правило по којем послодавац радну дозволу за хрватског држављанина може да добије само ако не пронађе адекватног радника из осталих земаља Европске уније. То су многи већ искористили.

Двадесетседмогодишња Тамара Јањић недавно је завршила стоматологију у Бањалуци. Свјесна је да је медицински кадар изузетно тражен у Њемачкој, уз хрватски пасош, заправо и нема препрека за одлазак у ЕУ.

"Ова ситуација ме радује јер имам избор. Срећом, недавно сам се запослила. Желим стећи практично искуство, радити у струци неко вријеме и учити њемачки језик, тако ћу лакше пронаћи посао вани", објашњава она.

Највећи проблем у БиХ је константни егзодус становништва, сматра Мартин Рагуж, предсједник ХДЗ-а 1990 и делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.

Као један од три конститутивна народа, Хрвати су пред великим изазовом како сачувати демографску виталност, објашњава он.

"Та ситуација је алармантна и без ове одлуке да од 1. јула хрватски држављани могу тражити посао у ЕУ. Институције и кључни политички актери нису у стању сагледати све проблеме које ће одлив људи изазвати за укупне односе у БиХ", каже Рагуж.

Увјерен је да Европа Босни и Херцеговини може помоћи само ако охрабри оне политичке опције које граде одговорну, европску политику.

Мирела Шулан додаје да је је у Бањалуци све теже "упасти" на курсу њемачког језика. Потражња је каже, огромна, а сви су ту са истим циљем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.