Хрватска кочи рјешавање проблема са прелазима

Бањалука - Проблеми са којима су се становници пограничних дијелова Републике Српске и ФБиХ сусрели са уласком Хрватске у Европску унију 2013. године, још нису почели да се рјешавају, јер Хрватска није именовала своје чланове у мјешовите комисије.

Савјет министара БиХ је у августу прошле године именовао представнике БиХ у двије мјешовите комисије, једну за праћење спровођења Споразума између БиХ и Хрватске о пограничном промету и другу за праћење спровођења уговора између БиХ и Хрватске о граничним прелазима. У ове комисије именовано је по пет представника из институција БиХ, те по пет замјенских чланова.

Тиме је требало да буде покренут процес промјене споразума и уговора, односно врста граничних прелаза тамо гдје постоји економска оправданост за то.

У Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, чији су запослени чланови комисија, рекли су да нема помака у раду мјешовитих комисија.

- Хрватска није именовала своје чланове у мјешовите комисије. Представници БиХ у комисијама су одржали састанак, констатовали да има много захтјева који треба да буду ријешени, али се чека на представнике Хрватске - рекли су у УИО.

Додали су да су жалбе грађана БиХ исте као и оне које су се јавиле на почетку, односно уласком Хрватске у ЕУ. Са стране БиХ постоје захтјеви за промјену режима на граничном прелазу у Новом Граду и на прелазу Габела Поље у Чапљини. Хрватска наводно има одређених недоумица и хтјела би на одређеним позицијама да мијења врсту пограничног промета и граничних прелаза, а захтијева и да им буде отворен такозвани "Наполеонов пут", мјесто гдје је раније био гранични прелаз.

Из Владе Хрватске, на више пута послата питања "Гласа Српске" о именовању чланова у мјешовите комисије и о захтјевима за промјену категорија граничних прелаза, нису одговорили.

На категоризацију граничних прелаза између БиХ и Хрватске, која је на снази од 1. јула 2013. године и уласка Хрватске у ЕУ, више пограничних општина изразило је негодовање, јер су изгубиле ранију категорију граничних прелаза на својој територији. Поред незадовољства грађана, у овим крајевима трпи и привреда, јер је раније велики број грађана прелазио, куповао робу у БиХ и враћао се у Хрватску. На прелазима гдје више није дозвољен међународни промет путника та пракса више није могућа, тако да се многе трговачке радње затварају.

Градоначелник и начелници приједорског региона затражили су још у љето 2013. хитан састанак са министрима БиХ, али до њега никада није дошло. Они истичу да привреда Новог Града трпи огромне трошкове, да у Козарској Дубици гранични прелаз ради само од шест до 22 часа и они који раде другу смјену у "другој" држави не могу кући ујутру до шест, да је забиљежен и велики пад промета у продавницама, док сва предузећа из приједорског региона имају проблем при извозу робе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.