Хрватска ће одлагати радиоактивни отпад надомак Новог Града

Хрватску Владу треба да буде стид што дозвољава пропаст бисера какав је Уна. Та ријека нам је лијек, извор живота, и без ње нема ни нас. 24 часа након што су су из хрватских медија чули да ће се у Черкезовцу дефинитивно одлагати нуклеарни отпад и први пут видјели документ који то потврђује, мјештани вијећају шта даље.

Петар Боројевић, који живи на двије стотине метара од касарне гдје ће бити грађено одлагалиште, огорчен је на своју локалну заједницу. Мјесецима, каже, слушамо само лажи, а наши вапаји и покушаји не служе ничему. Не тражи се рјешење, како тврде надлежни, јер су га већ нашли и то нама пред носом, каже Петар.

“Ту су нашли најпогодније тло да им нико ништа не противрјечи, а да не причамо о нашој општини, о нашим, колико су они моћни, али макар су знали. Па су требали да изађу пред народ и да кажу бјежите одатле, ако се не може живјети. Али упозорите народ, па да не губимо главу овде. Бар ова омладина која би се и хтјела вратити, па да дођу овде само једном у пет година да се на овој љепотици окупа, сасвим је довољно”, истакао је Петар Боројевић. 

Мјештани Черкезовца и околних села кажу да камиони под војном пратњом ноћима пролазе, и да нико не зна шта се дешава иза ограде касарне. То је тешко сазнати јер је снимање у том подручју забрањено. О томе вас уредно обавијести војник који приђе чим види аутомобил који иде према улазу у касарну.

Хрватски медији су пренијели, и поткријепили то документима, да је Министарство одбране касарну, као неперспективну имовину, дало на располагање Министарству за заштиту животне средине с циљем успостављања Центра за збрињавање радиоактивног отпада из Кршког. 

Апсурд је, кажу мјештани, да зелено свјетло за радиоактивни отпад даје управо министарство које у свом називу има “заштиту животне средине”. Огорчени су и што је састанак, на коме се одлучило о предаји касарне, одржан у тајности.   Док се у хрватским министарствима правдају да је то био само иницијални састанак, и да о намјени касарне тек треба да одлучује Министарство за државну имовину, разлог сазивања састанка не оставља простор за дилеме. Начелник општине Двор на Уни тврди да о томе не зна баш ништа.

Мјештани Двора кажу да би Хрватска, барем у овом случају, требало да се угледа на Републику Српску која је барем дигла глас против одлагалишта, док њихова влада ћути иако је, недавно усвојеним Националним програмом збрињавања радиоактивног отпада, гарантовано обавјештавање и рано укључивање грађана у доношење одлука. 

Са друге стране ријеке, у Републици Српској, сличне поруке. Новљани су огорчени. Питају се да ли је реално да неко у 21. вијеку одлучи да поред једне од најчистијих ријека у Европи, која напаја и изворишта питке воде за десетине хиљада становника, одлучи да одлаже радиоактивни отпад. 

“Кажем да је пропаст свијета, не знам шта би друго човјек рекао”.

“То је штетно, јако штетно. Тај отпад, не може се ни замислити како је то штетно”.

“Ја мислим да се ништа неће моћи направити, да то јако мали утицај ми одавде имамо тамо на то”, рекли су грађани Новог Града. 

Новљани су својевремено потписивали и петицију против одлагалишта, двије сусједне општине организовале су бројне заједничке састанке, ресорно министарство из Републике Српске небројено пута је указивало на проблем. Званични Загреб је све те активности игнорисао, иако одлуком да одлажу отпад у Двору, на пар стотина метара од границе са другом земљом, крше најмање два међународна споразума. Неколико пута су у Новом Граду упозоравали и да је изостала реакција надлежних из заједничких институција у Сарајеву који су, сматрају, морали да реагују према Хрватској.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.